ŠTA JEDU ŠIŠMIŠI?

Više od 65% šišmiša (Chiroptera) se hrani insektima. Mali braon šišmiš (Myotis), može u roku od jednog časa da pojede preko 600 komaraca. Bube predstavljaju glavni artikal u ishrani preko jedne trećine Vespertiliondiae, zajedno sa letećim mravima, buvama, muvama, dok drugi insekti sačinjavaju resto njegovog menija.

Neke vrste, kao što je veliki lažni vampir, jedu malu ribu, reptile, amfibije, ptice, i sisare - uključujući i druge šišmiše (Chiroptera). Ovi šišmiši (Chiroptera) imaju izuzetno dugačke zadnje noge, sa oštrim kandžama koja su namenjene hvatanju plena u vazduhu. Druge vrste šišmiša koje jedu meso su više specijalizovane: Pizonyx vivesi se hrane uglavnom ribom. Drugi se hrane voćem i nektarom. Pošto su poprilično aljkavi tragači za hranom, ovi šišmiši (Chiroptera) su nenamerni rasprašivači semena i oprašivanja, što pomaže biljkama kojima se hrane da se reprodukuju i rasporstiru. Ovo doprinosi zdravlju šumske sredine.

Velika pažnja posvećena je ponašanju vampira (Desmodontidae) prilikom jela. Ovi južno i centralno američki šišmiši (Chiroptera) hrane se iskuljčivo krvlju. Opremljeni su kao britva oštrim sekutićima, kojima prave male posekotine u meso ptica ili sisara, ližući krv dok curi iz otvorene rane. Da bi preživeli, svakom vampiru (Desmodontidae) treba oko 2 kašike krvi dnevno. Pljuvačka vampira (Desmodontidae) sadrži antikoagulant koji sprečava zgrušavanje krvi. Ovaj antikoagulant je 20 puta jači od bilo kod drugog antikoagulanta i koristi se u proizvodnji medikamenta Drakulina, koji se prepisuje pacijentima koji su preživeli srčani udar ili šlog.