Chitoptera je grčki naziv za red sisara (Mammalia) koji okuplja sve šišmiše (Chiroptera). Postoji preko 951 vrsta. Oni su jedni od najšire rasprostranjenih sisara (Mammalia): nastanjuju sve kontinente sem Antartika, i žive u svim klimatskim zonama, osim u ekstremnim, polarnim zonama. Žive na velikim nadmorskim visinama, kao i na nivou mora. Oko jedna četvrtina poznatih vrsta sisara (Mammmalia) su šišmiši (Chiroptera). Red šišmiša (Chiroptera) je podeljen na 2 velike grupe - pod reda. Megachiroptera, ili veliki šišmiši, su krupne životinje, uglavnom poznate kao Pteropodidae. Uglavnom jedu voće, i nalaze se samo u tropskim staništima Afrike, Indije i Australije. Microchiroptera, ili mali šišmiši, su manji, ishrana je različita, od malih sisara pa do ribe, i mnogo su šire rasprostranjeni.

Skoro svi šišmiši (Chiroptera) su aktivni noću (nokturalni), ali postoji i oni koji su aktivni od sumraka do svitanja (krepuskularni). Za snalaženje po mraku, mnogi nokturalni šišmiši se oslanjaju na sofisticirani oblik sonara, poznat kao eholokacija za navigaciju i nalaženje plena. Mnogi, pogotovu krepuskularni, imaju izuzetno dobar vid predviđen za male količine svetla. Samo oni ljiljci (Chiroptera) koji žive na udaljeni ostrvima gde nema mnogo ptica redovno lete i tokom dana.
Šišmiši (Chiroptera) su jedini sisari koji su spozobni za produženi let. Imaju modifikovane šake i ruke koje služe kao krila, sposobna za održavanje u letu. I zaista, njihov grčki naziv to i znači: Chirpotera je naziv koji potiče od 2 grčke reči, cheir što znači ruka, i reči pteron što znači krilo. Noge takođe pružaju potporu kožnoj membrani. Stopala uglavnom imaju zakrivljene kandže, koje koristi za hvatanje podloge dok se gnezdi, ili visi naopačke pritom se odmarajući. Red šišmiša (Chroptera) postoji već 50 milona godina. Sve to vreme, fizički izgled ovih životinja se promenio veoma malo. Fosilne ostatatke iz Evrope i Severne Amerike je gotovo nemoguće razlikovati od živih oblika.