Jedno pitanje postavlja se pred čoveka još od davnina: "Šta se događa posle smrti?" Prema budistima, posle smrti događa se preporađanje ili novo rođenje. Oni ovo smatraju činjenicom. Neki od istaknutih učitelja, počev sa Budom, pominjali su svoje prethodne živote i neki to uzimaju kao dokaz da je svako od nas već živeo u prošlosti i da nastavlja da živi i u budućnosti.
Ima li dokaza
koji govore u prilog preporađanju?
Preporađanje je realnost, iako je mi možda nismo svesni. Postojanje prošlih života potvrđivali su oni koji su svoje umove razvili kroz meditaciju. Takvi meditanti s velikom moći koncentracije u stanju su da se detaljno prisete svojih prethodnih života. Buda i njegovi istaknuti učenici u mnogim zemljama i u različitim vremenima bili su u stanju da dokažu postojanje prošlih života. Buda je, u noći na kraju koje je postao prosvetljen, razvio sposobnost da sagleda svoje dotadašnje živote. On je takođe video bića kako umiru u jednom obliku postojanja i rađaju se u nekom drugom, u skladu sa svojim postupcima. Tako je Buda na osnovu sopstvenog iskustva podučavao svoje sledbenike istini preporađanja.
U novije vreme, prikupljane su činjenice i dokumentacija, koji potkrepljuju činjenicu preporađanja. Tako je u slučajevima kada su ljudi tvrdili da se sećaju prethodnih života sprovođene opsežna istraživanja i neki od tih slučajeva su se pokazali kao autentični.
Najpoznatiji takav primer je slučaj Brajdi Marfi. Naime, gospođa Rut Sajmons iz Sjedinjenih Država sećala se svoga prethodnog života u Irskoj, pre više od sto godina. Navodila je da se tada, 1789. godine, zvala Brajdi Marfi i navodila niz detalja iz Brajdinog života. Ti detalji su kasnije bili proveravani i ustanovljeno je da su potpuno verodostojni, iako gospođa Sajmons nikada nije putovala van Amerike.
U jednom drugom slučaju žena po imenu Naomi Henri sećala se svoja dva prethodna života. U prvom, u sedamanestom veku, bila je Irkinja iz sela Grinhalg. Istraživanje je pokazalo da je takvo selo zaista postojalo u to vreme. U drugom slučaju, sećala se da je bila Engleskinja i u gradiću Daunhemu radila kao dadilja oko godine 1902. Pregledom matičnih knjiga u Daunhemu ustanovljeno je da je takva žena u njemu zaista živela.
Profesor Jan Stivenson sa Univerziteta Virdžinija istraživao je i objavio rezultate u vezi sa dvadeset slučajeva preporađanja. Ti slučajevi, dobro dokumentovani i verifikovani, potiču iz različitih država, među kojima su Francuska, Italija, Indija, Šri Lanka i Burma.
Šest područja preporađanja
Budizam uči da su rođenje, smrt i preporađanje deo jednog neprekinutog sleda promena. On je sličan neprekidnom procesu rasta, razaranja i zamene ćelija u našem telu. Prema medicinskim stručnjacima, tokom sedam godina sve ćelije našeg tela bivaju zamenjene potpuno novim.
U trenutku smrti, kada se završi ovaj život i telo više ne može da funkcioniše, um se razdvaja od tela. U tom trenutku žeđ za životom podstiče nas da tragamo za novom egzistencijom, a karma akumulirana do tada određuje mesto preporađanja.
Postoji šest područja u kojima se možemo roditi posle smrti. To su područja bogova, polubogova, ljudskih bića, životinja, gladnih duhova i paklova. To su samo opšte kategorije i unutar svake postoje mnoge potkategorije. Ovih šest područja obuhvataju tri relativno srećna stanja i tri relativno nesrećna stanja. Za područja bogova, polubogova i ljudi se smatra da donose više sreće i manje patnje. Područja životinja, gladnih duhova i paklova se smatraju relativno nesrećnim jer bića živeći u njima više pate od straha, gladi, žeđi, toplote, hladnoće i bolova.
U celini, povoljni postupci kao što su dobro ponašanje, milosrđe i mentalni razvoj uzrok su preporađanja u srećnim područjima bogova, polubogova i ljudskih bića. Sa druge strane, nepovoljni postupci kao što su nemoralno ponašanje, škrtost i okrutnost donose preporađanje u nesrećnim područjima životinja, gladnih duhova i paklova.
Nije potrebno čekati da bismo videli kakva je egzistencija u drugim područjima. Na primer, kada smo zaista srećni i potpuno smireni doživljavamo stanje slično stanju u kojem su bogovi. Kad sledimo osnovne instinkte i potpuno smo zaokupljeni jelom, spavanjem i seksom, naš život je sličan životu životinja. I opet, kada smo preplavljeni strahom i bolom ili kada nas u životu muče i ubiju, doživljavamo patnju poput one u paklu.
Od svih šest područja, obličje ljudskog bića smatra se najpoželjnijim. U području ljudskih bića uslovi za dostizanje nirvane su bolji. Generalno gledano, u nesrećnim područjima patnja živih bića je toliko intenzivna i njihovo neznanje tako veliko da ona nisu u stanju da prepoznaju Istinu i da slede put ka oslobođenju. S druge strane, živa bića u područjima bogova i polubogova doživljavaju toliko mnogo sreće i imaju toliko stvari koje im odvlače pažnju da ni ne pomišljaju o preporađanju sve dok nije suviše kasno. Ona će tada možda biti ponovo rođena u nekom nižem području patnje. U području ljudskih bića, međutim, čovek doživljava i sreću i nesreću i dovoljno je inteligentan da prepozna Istinu i da sledi put ka oslobađanju iz kruga rađanja i umiranja. Zato, zaista smo srećni što smo se rodili kao ljudska bića i treba da imamo na umu da je osnovni uzrok toga naše ispravno ponašanje u prošlosti.
Krug rađanja i umiranja
Buda je ukazivao da bez obzira gde smo se rodili, kao ljudsko biće, kao životinja ili kao božanstvo, nijedno od tih stanja nije večno. Prosečan životni vek bića u ovih šest područja se razlikuje, ali niejdno biće ne živi večno. Pre ili kasnije, doći će do preporađanja. Područje u koje se tada preporađamo i uslovi u kojima ćemo u njemu živeti određeni su našim prošlim i sadašnjim postupcima. To je zakon karme na delu.
Pod dejstvom svoje karme, ljudi se bez prestanka rađaju i preporađaju, iz jednog područja u drugo. Buda je ukazivao da ne postoji mesto na kojem bismo mogli biti pošteđeni ove promene, ovom krugu rađanja i umiranja. Tek ukoliko sledimo Plemeniti osmostruki put kojem je Buda podučavao i na kraju dostignemo nirvanu, tek tada izlazimo izvan tog beskrajnog kruženja i dostižemo najveću i trajnu sreću.
Ljudi koji razumeju karmu i preporađanje gledaju na život iz jedne bolje perspektive. Oni razumeju da će svaki njihov postupak doneti rezultat i sada i u budućnosti. To znanje daje im nadu i snagu da se suoče sa teškoćama. Ono im daje hrabrost da nastave da čine dobro. Uvereni su da će doživeti plodove svojih povoljnih postupaka, pre ili kasnije.
