Ptice imaju nekoliko fizičkih prilagodbi letu. Tijelo im je kratko, jako i čvrsto sa snažnim mišićima za pokretanje krila. Jake noge sluze izbacivanju u zrak i ublažavaju udar pri slijetanju. Njihovo perje oblikuje letnu površinu,ali i omogućava zaštitu i toplotnu izolaciju.

Kostur

Ptice je kombinacija izvanredne lakoće i jakosti,osobina koje su bitne za snažan let.Radi smanjivanja tjelesne težine,broj kostiju je jako smanjen,a reducirana im je i veličina.Mnoge su kosti srasle međusobno, tvoreći snažan kostur i bez potrebe za velikim mišićima i ligamentima koji drže kosti čvrsto povezane.Mnoge su ptičje kosti šuplje i bez moždine.

Da nadoknade čvrstoću, kosti su pojačane mrežom unutrašnjih potpornja (trabeculae) do tačke napetosti, koja im daje veoma veliku čvrstinu.Nekoliko kostiju, uključujući i ramenu (humerus) sadrže zračne vrećice koje su povezane sa disajnim sistemom.Krilo ptice je u anatomskom smislu pandan ljudskoj ruci, premda ptice imaju relativno malo prstiju i neke kosti "dlanova" srasle su im zajedno, što je pridonelo opštoj nepokretljivosti dela kostura.Slično su zglobovi koji odgovaraju laktu i ručnom zglobu nepokretni u okomitom smeru.Kao rezultat toga, u letu su krila potpuno raširena i pomiču se samo u ramenu i tako se sprečavaju suvišni i nepotrebni pokreti kojima se štedi energija.

            Snažni mišići krila pričvršćeni su za greben koji je okomit na prsnu kost.Druga osobina jedinstvena ptica jeste lak i pokretljiv kljun.Kada je kljun otvoren, obe se polovine kljuna, gornja i donja (ili čeljusti), pokreću tako da omogućavaju veliki zjap-usisara se pokreće samo donja čeljust.Kljun, koji može biti vrlo različita oblika, izvana je pokriven keratinom pa je lagan i ujedno snažan.Oblik kljuna uvek je prilagođen načinu hranjenja: npr. zebe imaju snažan čunjast kljun za lomljenje semenki, dok čaplje imaju šiljast bodežu sličan kljun potreban za lov riba.Ptice koje se hrane insektima kao grmuše, imaju malen, tanak kljun, dok mesojedi poput jastreba imaju oštar i zakrivljen klun za kidanje plena.Ptice na stopalu imaju 2-4 prsta, a njihov razmeštaj  i oblik zavisi od načina života ptica.Većina ih ima 4 prsta od kojih su 3 okrenuta napred, a 1 prema natrag što im je prilagođeno za sedenje na grani.Mnoge ptice plivačice imaju plivaću kožicu među prstima.Kao i ljudi, ptice se primarno oslanjaju na čulo vida, a zatim sluha.Uistinu, mnoge ptice imaju izvrstan vid, a to je posebno izraženo kod sova i ptica grabljivica.Kako su specijalizirane životu u vazduhu, retko ili gotovo nikada ne koriste čulo mirisa.

Ptice su jako aktivne i brzog metabolizma.Imaju specifičan disajni sistem koji uzima mnogo kiseonika iz vazduha, i opticajni sistem koji kiseonik brzo prenosi kroz tijelo. Brz i efikasan prijenos kiseonika je nužan za let na velikim visinama gdje je koncentracija kiseonika niska. Iako su im pluća mala, povezana su s nekoliko zračnih vrećica koje se protežu kroz tijelo, a pomažu da se pluća pune vazduhom i prazne. Umjesto da vazduh naizmenično ulazi i izlazi iz pluća, kao kod sisara, on kroz pluća prolazi samo u jednom smjeru. Zajedno s tim efikasnim sistemom korištenja kiseonika, ptice imaju veliko i snažno srce koje radi neobično brzo.Ptice trebaju održavati konsantnu unutrašnju temperaturu od oko 40º C za uobičajne aktivnosti. Da bi to postigle moraju kontrolisati gubitak toplote.Neke vrste u slučaju da nemaju dovoljno energije za odvijanje metabolizma, unutrašnju temperaturu snižavaju i tada prelaze u neaktivan oblik poznat kao obamrlost.Tako neke vrste ptica koje žive na višim nadmorskim visinama, npr. kolibrić, padaju u fazu obamrlosti tijekom noći;druge pak vrste, kao čiope ili legnjevi, mogu biti u fazi obamrlosti nekoliko dana ili čak sedmicu.

<<<početak