EKOLOGIJA

EKOLOGIJA

Prirodna staništa

Sva živa bića su prilagođena za život u određenim prirodnim oblastima koje nastanjuju i koje nazivamo biomima. Biom predstavlja područje na kojem se ispoljavaju iste ili slične prirodne karakteristike - klimatski faktori, sastav zemljišta, prisustvo vodenih tokova i sl. Klimatski faktori (temperatura i vlažnost vazduha, količina sunčeve svetlosti i padavina i slično) u određenom biomu, kao i brojni drugi faktori, utiču na tip vegetacije tog bioma, a time posredno i na životinjske vrste koje će ga naseliti. Takođe, na biom utiče i međusobno rivalstvo životinjskih vrsta koje ga nastanjuju u potrazi za hranom ili partnerom za parenje. Biom je zapravo skup više habitata (odnosno jedan široki habitat) koji predstavlja kompleksnu zajednicu mnogih vrsta živih bića i uslova u okruženju koje nastanjuju. Međusobno slični biomi mogu se naći na različitim kontinentima koji se nalaze obično u istim klimatskim zonama i sa istim ili sličnim klimatskim uslovima. Biomi koje nazivamo pustinjama, na primer, mogu se naći kako u Africi, tako i u Americi, Australiji i Aziji

Šema geografske rasprostranjenosti raznih bioma na tlu američkog kontinenta

Geološka razdoblja Zemlje

Prekambrijska era je vreme od nastanka planete do pojave prvih složenih oblika života. Ova era se deli na arhaik (arheozoik) i algonkij (proterozoik). Era paleozoika se deli na periode kambrija, ordovicijuma, silura, devona, misisipija, pensilvanije, karbona i perma. Era kenozoika se sastoji od tercijara i kvartara. Tercijar je podeljen na stariji deo (paleogen) u čijem sastavu su paleocen, eocen i oligocen, i na mlađi deo (neogen) koji se sastoji od miocena i pliocena. Kvartar je takođe podeljen na stariji deo (pleistocen - diluvijum) i na mlađi deo (helocen - aluvijum) koji traje do današnjih dana.

Šta su to ekosistemi?

Ekosistemi predstavljaju određena područja koja ekolozi proučavaju. Ekosistem može biti veoma mali (kao na primer, obična bara) i veoma veliki (kao na primer, ceo Atlantski okean). Pod ekosistemom se podrazumeva svaki živi organizam i svaka neživa materija u toj oblasti, pa tako uključuje više manjih živih zajednica koje utiču jedna na drugu. U jednoj bari ekolozi mogu proučavati zemljište na njenom dnu, temperaturu, dubinu, sunčevu svetlost, atmosferski pritisak, uobičajene vremenske prilike, vetar i sl.To su neživi elementi ekosistema. Ekolozi proučavaju i sve žive organizme koji ga nastanjuju, njihove zajednice i međusobne odnose, tako da je proučavanje ekosistema veoma složen zadatak. Takođe, ekosistemi međusobno utiđu jedni na druge - bara na obližnju reku, reka na obližnji grad, grad dalje na oblast, oblast na državu i tako dalje.

Kako ekosistemi funkcionišu?
U prirodi ništa nije nepokretno. Ekosistemi su kao veliki živi organizmi koji se stalno kreću i menjaju - ne samo životinje, već i biljke i nežive materije, kao što su energija, hranljive tvari i sl. Sve u prirodi neprestano ili teče ili se pretvara u nešto drugo kroz ekosistem - bakterije u zemljištu stvaraju i prerađuju azot, biljke azot koriste za svoj rast i razvoj, dajući tako životinjama hranu, sunce neprestano zagreva ekosistem, on isparava, itd. Ekosistem je neprestano u pokretu i promeni, čak i kada se to ne može videti. Energija neprestano protiče kroz ekosistem, a materija kruži