BIOLOGIJA

-HOME-    -BIOLOGIJA-    -FLASH ANIMACIJE-    -ABOUT-

 

 

 

Jednoćelijski oranizmi
 

 

Virusi

U jednoćelijske organizme spadaju virusi, bakterije, plavo-zelene alge i plankton. Virusi su organizmi koji se nalaze na samoj granici između živih organizama i nežive materije. Virus nije ćelijski organizam, već samo genetski materijal okružen proteinskim omotačem. Virusi ne pokazuju znake životnih aktivnosti sve dok se ne nađu unutar žive ćelije. Tada virusi koriste genetski materijal svog domaćina kako bi se reprodukovali. Virusi izazivaju mnoge bolesti kod biljaka i životinja - ukoliko organizam ima slabu odbrambenu moć, virusne bolesti mogu izazvati teško oboljevanje

 


 

 

Bakterije i plavo-zelene alge

Bakterije i plavo-zelene alge se gotovo uvek obuhvataju zajedno, jer imaju sličnu, veoma jednostavnu ćelijsku strukturu. Plavo-zelene alge žive u vodi i u mulju i same produkuju hranu potrebnu za život, rast i razvoj putem procesa fotosinteze. Bakterije nastanjuju zemlju, vodu i mnoge žive organizme. One su veoma važni prerađivači - u procesu truljenja one rastvaraju kompleksne materije iz ostataka uginulih biljaka i životinja na sastavne proste materije, koje zatim mogu ponovo da koriste mlade biljke i životinje za svoj rast i razvoj. Neke vrste bakterija stvaraju bolesti kao što su, na primer, kolera, tetanus i razne bolesti kod biljaka. Druge vrste bakterija mogu biti korisne - na primer, neke bakterije se koriste i za spravljanje sira.

Bakterije su klasifikovane prema svojim oblicima - bacili su štapičastog oblika, spirile su u obliku spirala, a koke su loptastog oblika. Na slici - bacili uzeti sa površine vlati trave
 

 

 

 

 

Evolucija
 
Evolucija predstavlja postepenu promenu živih bića koja se događa tokom dugog perioda vremena - miliona i desetina miliona godina. Do evolucije živih bića dolazi usled njihove stalne borbe za hranu, teritorije i partnere za parenje. Iako neka živa bića mogu pripadati istoj životinjskoj vrsti, ona se međusobno ipak razlikuju. Neki primerci imaju bolje izglede za opstanak, život i parenje, pa se takve osobine prenose i na njihove potomke, dok drugi mogu umreti pre nego daju bilo kakvo potomstvo. Na taj način vrši se takozvana prirodna selekcija živih bića.

 

Primer evolucije - slon

Slonovi, na primer, evoluirali su od životinja veličine svinje koje su živele pre 50 miliona godina u severnoj Africi. Vrste prvih slonova širile su se po Africi i Evropi paralelno uz evolucijske promene - dobijajući duge kljove, uvećanu telesnu masu i dr. Neki od ovih primeraka bili su preci danas poznatih vrsta slonova - azijskog i afričkog, za koje se smatra da su evolucijom nastali pre oko 2 miliona godina. Vrsta deinoterijum postojala je u periodu od pre 5 do 25 miliona godina i naseljavala je Afriku i Aziju. Krznasti mamut, direktan predak današnjih slonova, postojao je i živeo u predelima oko polarnog kruga u periodu od pre 5 miliona do 10 hiljada godina.