Физичке и хемијске карактеристике
Молекул ДНК састоји се из два комплементарна ланца нуклеотида, који се увијају један око другог у виду спирале, повезани водоничним везама.Сваки од два спирална ланца састоји се из низа у коме се смјењују укупно четири нуклеотида.Сваки нуклеотид састоји се из једног пентозног шећера (дезоксирибозе), из фосфорне групе и из једне од четири азотне базе(аденин,гуанин,тимин,цитозин).Спољну страну ланца чини тзв. скелетни дио,који се састоји из дезоксирибозе и фосфорне групе повезаних тако да чине спиралну формацију.По десет пентоза и фосфорних група надовезује се док се не оформи пуна спирала,тако да се једанаеста нађе у оси праве.Управо на правац простирања скелета полазе азотне базе које преко водоникових атома повезују наспрамно постављене пентозе.Ако са једне стране полази двопрстени пурин(аденин или гуанин) са наспрамне пентозе за њега ће се преко водоникових атома везати једнопрстени пирамидин(тимин или цитозин).Тако се одржава стално растојање међу комплементарним базама двију нити које износи око 0,3 нанометра,док цио пречник двојног хеликса износи 2 микрометра.Комплементарне базе су: аденин(А) и тимин(Т);гуанин(Г) и цитозин(Ц).Урацил(У) је база која се налази у РНК умјесто тимина и припада пирамидинској групи.Једина разлика између урацила и тимина јесте недостатак једне метил групе код урацила.Квантитативна заступљеност парова Г+Ц у односу на А+Т карактеристична је за сваку групу организама,тако да су А+Т везе нешто чешће код вишећелијских организама(код човјека 1,4 пута чешће).
Гени су поједини сегменти молекула ДНК.Они имају одређено мјесто у овом молекулу,као и у самом хромозому.Величина гена у просјеку износи између 400 и 1800 нуклеотидних парова,чији распоред условљава његову структуру и специфичну функцију.Генетичка информација коју садржи сваки ген састоји се од јединственог редосљеда нуклеотида(од првог до последњег) у одговарајућем дијелу молекула ДНК.Његова функција се састоји у контроли стварања специфичног типа протеина у ћелији садржи јединствен редосљед аминокиселина у свом молекулу.
|
|
|
|
|
|