Nadrealizam (fr. surréalisme) bazira se na izražavanju mašte prevedene iz snova. U početku se inspiriše na teorijama psihoanalize Sigmunda Frojda, a kasnije i Karla Junga. Kao književni i umetnički pokret, nastao je u Parizu 1924. godine, pod pokroviteljstvom poete Andre Bretona. Breton je autor prvog nadrealističkog manifesta (Manifeste du surrealisme). Kasnije, 1930. i 1934. godine, Breton će napisati i drugi pa i treći manifest.

Nadrealizam nasleđuje dadaizam kao pokret i privlači mnoge dadaiste. Koreni nadrealizma kao umetničkog pokreta se nalaze u slikarima kao što su Paolo Učelo, Vilijem Blejk i Odilon Redon. Književni koreni su francuski pesnici Bodler, Rembo i Apoliner.

Pojam nadrealizam prvi je koristio francuski pesnik Apoliner, 1917. godine. U programu za mjuzikl Parada pise:

„Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnoosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija.“

Istorija nadrealizma

Počeci nadrealizma su nadovezali na dadaizam odakle je došlo mnogo umetnika ali nadrealizam ima mnogo i izrazito širi raspon. Kao i dada bio je to negativan odgovor na Prvi svetski rat, ali je imao pozitivnije gledište- svet može biti promenjen i transformisan u mesto ljubavi, slobode i poezije. Nadrealizam za razliku od dadaizma je razradio sistem koji je bio u stanju da reaguje na društvene, umetničke i filozofske prilike svoga doba.

1920. godine je Andre Breton izdao nadrealistički manifest u kome je definisao nadrealizam kao „čist psihički automatizam“ a ova definicija je bila shvatana vrlo slobodno. Nadrealizam se deli na dva razdoblja:

1. Intuitivno razdoblje koje veruje u svemogućnost misli koje su postavljene nad realnošću. U tome razdoblju do 1926. godine se oslanja na filozofski realizam i njihov program je izložio Breton 1924. godine.
2. Političko doba, kada su nadrealisti počeli da reaguju na politički poredak i protiv kolonijalizma i to se odrazilo u drugom manifestu nadrealista.

Mnogo popularnih umetnika nadrealizma su živeli u Francuskoj u Parizu, gde je bio umetnički centar 20 i 30 godina 20. veka. Rene Margit, Huan Miro, Maks Ernst, Salvador Dali, Alberto Đakometi, Man Rej su među najreprezentativnijim. Pablo Pikaso je takođe bio zainteresovan za nadrealizam, ali se nije zvanično uključio u pokret.

Zahvaljujući ovoj dominaciji Francuske je ovaj pravac smatran francuski, ali je u suštini bio svetski umetnički pokret. Oglas nadrealizma je bio jako snažan ali je dolazkom fašizma oslabljen i pravac je napušten od velikog broja poznatih umetnika. U popularnoj kulturi naročito u SAD nadrealizam dolazi preko dela Salvadora Dalija, koji je bio aktivan nadrealista od 1929. do 1936. i dao to što je sam nazvao „Paranoičko- Kritička metoda“.

Oko 1960. godine je počeo nadrealizam da se širi i u krajevima u kojim do tada nisu delovali nadrealisti (npr. u Pakistanu)