Opste karakteristike
Kineski zid je najveća građevina na svijetu. Proteže se od stepa srednje Azije do Zutog mora, dužinom od 7300 kilometara, visinom od 10 do 16 metara, širinom od 8 metara, predstavlja ubjedljivo najduži zid na svijetu, i najveći odbrambeni objekat.
Kineski zid koji se sada pominje, u stvari je zid renoviran u dinastiji Ming(1368-1644). On počinje na zapadu kod prevoja Điajuguan u kineskoj provinciji Gansu i završava se na istoku kod prevoja Šanhaiguan na morskoj obali u provinciji Ljaoning. Prolazi preko 9 provincija, gradova pod direktnom centralnom upravom i autonomnih pokrajina. To je odbrambeni objekat podignut na brdsko-planinskim područjima, pruža se na veoma složenom reljefu, prolazi preko pustinje, stepe i močvara. Graditelji zida su saglasno reljefu primenili na zidanju različitu i svojstvenu strukturu, zid je tako postao jedan od najboljih odraza pameti predaka kineskog naroda.
Kineski zid se pruža niz talasaste grebene, ispod zida su strme spoljne padine. Zid i planine se međusobno udružuju i dopunjuju. Pod starovremenskim vojnim uslovima, bilo je gotovo nemoguće da se vojska popne kroz opasan reljef do ispod samog zida i zatim otuda povede ofanzivu na zid. Zid je podignut spolja od ogromnih opeka i odsečenih kamenih blokova, a punjen iznutra kamenicama i zemljom. Visok je oko 10 metara, na vrhu širok četiri-pet metara, dovoljno za hod četiri konja uporedo, udobno za manevrisanje vojske i prevoz žita i oružja. Sa unutrašnje strane zida su sazidane odgovarajuće kamene stepenice i hodnici. Na svakih nekoliko stotina metara je podignuta po jedna kula odnosno toranj za prenos dimnog signala. Kule su podesene za smeštaj oružja i žita i za odmor pograničara. Kad je stigla neprijateljska vojska, kule su se koristile kao odbrambeno utvrđenje, a u tornjevima se dimilo od zapaljenog sena da gusti dim preko niza tornjeva brzo prenosi alarmni dimni signal o neprijateljskoj ofanzivi.
.
Danas kineski zid je izgubio funkciju vojne fortifikacije, ali njegova specifična arhitektonska lepota ostaje za svaku pohvalu. Lepota kineskog zida se ogleda u veličini, zamahu, čvrstini i ogromnosti. Kineski zid kad se izgleda spolja, sudeći po njegovom bezkrajnom obrisu, liči na monumentalnog letećeg zmaja. A kad se izgleda izbliza, krivudav zid, grandionzne kule i strmi tornjevi, sve se gordo dižu uspravno gore na nepristupačnom reljefu. Ovde sve što je u vezi sa zidom, bilo je to tačka, linija ili ravan, čini jedinstvenu magičnu sliku punu ogromnog umetničkog čara. Zid je imao odbrambenu svrhu.
Kineski zid poseduje vrhunsku istorijsko-kulturnu i turističku vrednost. U Kini se često kaže: Ko nije bio na zidu, taj ne može biti ocenjen za junaka. I domaći i strani gosti, među kojima i lideri stranih zemalja, svi se osećaju počašćenim što su mogli da se popnu na zid. Ostaje sada nekoliko bolje očuvanih sektora, to su Badalin, Simatai i Mutianju u Pekingu, Šanhaiguan na istočnom kraju zida koji je nazvan prvim prevojem u Kini, i Điajuguan na zapadnom kraju u provinciji Gansu. Svi ovi sektori su veoma posećene turističke atrakcije kroz celu godinu.
Kineski zid je oličenje uma i truda miliona radnih ljudi u drevnoj Kini. Zid je funkcionisao hiljadu godina, još uvek nije pao. Kineski zid po svojoj milenijumskoj veličini i besmrtnom čaru odavno je postao simbolika krvnog srodstva i nacionalnog karaktera kineske nacije. Godine 1987. Kineski zid kao simbol kineske nacije upisan je u Listu svetske kulturne baštine.
