Život je trajanje i kretanje. Trajanje, odnosno život, meri se sadržajnošću proživljenog: «Na razne se načine može provesti život; raznim se puteljcima može proći kroz nj... Svako u životu gazi za nekom svojom svjetlošću, za nekim svojim doživotnim zanosom, za nekim fantomom, za nekim tiranom...»
      Čovek je određen trajanjem i smrću. Smrt je, kao i život, Galebova opsesija, prisutna danju i noću. Da bi zaboravio na nju, on se predaje stalnom kretanju i uvek nosi nemir u sebi. Sve dok to postoji, smrt se čini dalekom i bespomoćnom. 

        Neke glavne teze o životu i smrti:
      1) Treba se naučiti živeti u lepoti, ali i u složenosti i protivrečnostima, uvek sa osloncem u ljubavi, umetnosti i prijateljstvu.

      2)Da bi se radovao, čovek mora da ostane dete, da sačuva dete u sebi, jer za radost je potrebno mnogo naivnosti i hrabrosti.

      3)Treba se radovati i sitnicama jer one određuju naš život i daju mu punoću.

     4)Samoća je čovekova sudbina jer je osuđen na samoću. Čovek na kraju, ostaje sam, i umire sam.
     5)Treba se čuvati ljudi koje ispunjava samo jedna ideja i pokraće samo jedna misao.

     6)Od života treba sve uzeti i sve mu dati.
     7)Smrt je druga, ona tužna , mračna strana života.

     8)Smrt je «srž života», njegov «najbitniji sadržaj».

     9)Smrt je sveobuhvatni događaj, kataklizma, jedino što je istinito i što se stvarno događa.