SREĆA

Ne merim više vreme na sate

Ni po sunčevom vrelom hodu;

Dan mi je kad njegove oči se vrate,

I noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time

Da li je čežnja moja od njegove jača;

Sreća je meni kad bolno ćutim s njime,

I kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode

Odneti moje grane zelene;

Sad neka mladost i sve neka ode:

On je zadivljen stao kraj mene.