Pesma ljubavi 

Svoj jedini život ti živiš u meni;

Da budeš osećaj i san ti se sazda;

Ne tražim na putu tvoj lik naslućeni –

Daleko van tebe ide tvoj abrazda.

Oči su ti zato da oplode zvuke,

I glas da molitvu u srcima rodi;

Sav pokret izgleda zamah tvoje ruke;

Ti sjaš u stvarima kao dan u vodi.

Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi;

Tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti;

Tvoja ravnodušnost, da može da živi

Gordost očajanja i gorki čar zlosti.

Ti nisi u sebi jer ti nema kraja;

Tvoj govor počinje muziku svih voda;

Reči su ti konci u tkviu sveg sjaja;

Ideš, k'o molitva, od zemlje do svoda.

I ti si načelo većma nego biće. . .

Noć da blisnu zvezde, zamah pobednika,

Da bude pobeda... Lepota, otkriće,

Pre nego mom duhu beše reč i slika.