Prva saznanja o radioaktivnosti
Priroda radioaktivnog zracenja
Alfa raspad
Beta raspad
Gama raspad
Zakon radioaktivnog raspada
Radioaktivnost supstancija
Radioaktivni nizovi
Galerija
Kviz

 

 

Postoje dvije vrste beta-raspada: elektronski beta-raspad (β--raspad) i pozitronski beta-raspad (β+-raspad). Elektronski beta-raspad nastaje kada jezgro emituje electron, a pozitronski beta-raspad nastaje kada jezgro emituje positron.

        Elektronski beta-raspad

Elektron nije u sastavu jezgra, ali moze nastati u jezgru raspadom neutrona, odnosno transformacijom neutron u proton, elektron i antineutrino prema sljedecoj reakciji:

Antineutrino je neobicna cestica. Ima masu koja je toliko mala da se moze zanemariti i nema naelektrisanje. Kada se u jezgru raspadne neutron, onda se broj neutrona smanji za 1 a broj protona poveca za 1, ali ukupan broj nukleona u jezgru se ne mijenja. U opstem slucaju β--raspad se moze predstaviti sljedecom reakcijom:

zXA           Z+1XA + -1e0 +

Elektronu se pridruzuje atomski broj -1 da bi se izjednacio broj nukleona na lijevoj i desnoj strani.

        Pozitronski beta-raspad

Pozitron je cestica iste mase kao i elektron i ima istu kolicnu naelektrisanja kao i elektron samo suprotne vrste. Pozitron je anticestica elektronu. Nastaje u jezgru transformacijom protona prema sljedecoj reakciji:

gdje je v neutrino. Ovoj cestici naziv je dao fizicar Enrico Fermi (1901-1954) koji je autor teorije o beta-raspadu. Neutrino nema naelektrisanje i dugo vremena se mislilo da nema masu u stanju mirovanja. Veoma slabo interaguje sa supstancom kroz koju prolazi pa ga je tesko detektovati. 1956. godine izveden je jedan slozen eksperiment koji je pokazao da neutrino ima veoma malu masu u stanju mirovanja je mnogo puta manja od mase elektrona.

Prethodna reakcija je neobicna jer iz protona nastaje neutron koji ima vecu masu nego proton. To je moguce jer su masa i energija ekvivalentne. Proton prije raspada uzima odredjenu energiju iz jezgara koja mu nadoknadjuje manjak mase u odnosu na cestice na desnoj strani reakcije. β+-raspad predstavlja se se sljedecom reakcijom :

ZXA    Z-1XA + 1e0 + v

        Elektronski zahvat

Ovo je jos jedan proces pri kojem dolazi do transformacije jezgra. Jezgro moze da apsorbuje elektron iz elektronskog omotaca. Nakon apsorpcije elektrona dolazi do interakcije zahvacenog elektrona i protona pri cemu nastaje neutron i neutrino :