ВОЖД ЂОРЂЕ КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Ђорђе
Петровић Карађорђе (14. новембар 1762, Вишевац — 26. јул 1817,
Радовање) је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије
Карађорђевића. Рођен је највероватније 14. новембра 1762. године у Вишевцу у
Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице.
Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помињу период од 1749. до
1770. године. Имао је два сина, Алексу и Александра.Његови преци потичу из
Васојевића. По Радошу Љушићу у једној од познатијих сеоба српског народа,
под патријархом Шакабентом 1737-39, доселили су се Карађорђеви преци,
највероватније, са херцеговачко-црногорских брда у Шумадију. Ова сеоба, као
што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата
1737-1739, у којем су учествовали Срби. Презиме му је по оцу Петру.
Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из
Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан
да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео
морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место
боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је
Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова
материјална ситуација поправљала.Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени
Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији
и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После
женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у
Срем са својом породицом.Крај 18. и почетак 19. века доноси повећање зулума
који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и
терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе
до удруживања српских великаша и договора око побуне.
Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова.
О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија.
Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и
онемогуће устанак за који су знали да се спрема.
На народном збору у Орашцу
Карађорђе је изабран за вођу
устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против
Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се
узима
најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар 1804. године
(2. фебруар по старом календару).
Карађорђе је лично обилазио
народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као
строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало
је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без
компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом
и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар, Варварин...
Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1810. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум.
На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!
