Posle rasula grčkih država poslednji udarac jedinstvu grčkog sveta zadala su osvajanja Aleksandra Velikog. Aleksandar je grčkom narodu postavio za cilj helenizovanje Istoka. Upravo ovaj cilj odredio je pravac umetnosti u dobu posle njegove smrti. Kratkotrajnu Aleksandrovu imperiju podeliše posle njegove smrti njegove vojskovođe na male države. Tom prilikom procvetaše kao centri ekonomskog i kulturnog života mnogi novi gradovi, među kojima su najpoznatiji bili Aleksandrija u Egiptu, Pergamon u Maloj Aziji i ostrvo Rodos u Egejskom moru. Umetnost dobi u najvećoj meri dvorski karakter,j er namesto nekadašnjih slobodnih grčkih polisa, ponikoše po Aleksandrovoj smrti orijentalne despotije s naslednim i neograničenim vladarima.

U arhitekturi ovog Helenističkog doba vlada jonsi stil, dok dorski pokazuje sve znake opadanja. Korintski kapitel je takođe jako rasprostranjen i srećemo ga na Olimpejonu u Atini, zatim u Eleuzini gde se u lišću i lozicama javlja i figuralni ukras-repati i krilati lavovi na uglovima. Pored starih, javljaju se i novi oblici stubova s lotosovim i palminim kapitelima, naročito u Egiptu (Sl. 1).

Sl. 1

U ovoj epohi bilo je više vajarskih škola, od kojih se naročito ističu pergamonska i aleksandrijska.