Pomracenje Sunca je veoma privlacna nebeska pojava i mnogo ljudi bi zeleo da ga posmatra. Medjutim, neupuceni posmatraci, a njih ima najvise, izlazu se opasnosti privremenog ili trajnog ostecenja vida. Zato je veoma vazno znati da se za vreme delimicne faze pomracenja u Sunce se NE SME gledati nezasticenim okom! Posmatranje Sunca u toku delimicne faze golim okom duze od nekoliko sekundi izazvace privremeno ili trajno ostecenje vida. Posmatranje durbinom dovodi do ostecenje vida za jos krace vreme. Zbog toga, za posmatranje delimicne faze neophodno je koristiti neki zastitni filter. Cesto se postavlja pitanje da li je posmatranje Sunca van pomracenja takodje stetno za oko. Naravno! Medjutim, covek nema nikakvog intersa ni povoda da pogleda u nepomraceno Sunce, dok pojava pomracenja do te mere privlaci paznju na sebe da ce je posmatrati veoma veliki broj ljudi. Radi preventivne zastite posmatraci moraju biti obavestena o tome koja zastitna sredstva mogu biti upotrebljena za bezbedno posmatranje Sunca.

Najlepsi dozivljaj u toku pomracenja je posmatranje korone u toku potpune faze. Nasuprot posmatranju delimicno pomracenog Sunca, korona se MOZE posmatrati golim okom, bez ikakve zastite!

S obzirom na sposobnosti oka u stvaranju lika i njegove istovremene obrade u mozgu ono pruza jedinstvene mogucnosti za uspesno posmatranje upravo takvog objekta kao sto je pomraceno Sunce, gde se mogu videti istovremeno hromosfera, protuberance i korona. Odnos sjaja ovih formacija je reda velicine oko 10000, a oko ih ipak moze istovremeno registrovati. Npr. na fotografsku emulziju, mogu se snimiti istovremeno objekti sa odnosom sjaja samo oko 100. Ova sposobnost oka omogucava uocavanja fine strukture korone (Slika 4). Zbog toga, cak i danas u eri visokoosetljivih video kamera, ima interesa za kvalitetnim crtezima korone. Za njihovu izradu u toku nekoliko minuta koliko faza totaliteta traje, nophodno je veliko iskustvo, koje se postize vezbanjem. Vezbanje se izvodi crtanjem korone sa neke slike ili fotografije pod istim uslovima osvetljenje kao za vreme pomracenja. Takvi su uslovi osvetljenja npr. pri kraju gradjanskog sumraka ili pri mesecini punog Meseca. Kod crtanja narocitu paznju treba posvetiti dimenziji i orijentaciji korone. Za dimenzionisanje najlakse je koristiti tamni disk Meseca. Pri tome veliku pomoc moze pruziti unapred pripremljena mreza od koncentricnih krugova u cijem centru se nalazi krug koji predstavlja Mesecev disk. Zgodno je ako je rastojanje izmedju dva susedna kruga uvek isto i moze da iznosi polovinu poluprecnika Mesecevog diska. Za lakse orijentisanje mogu se koristiti iz centra tih krugova u radijalnom smeru nacrtane linije. Crtez se moze orijentisati prema pravcu vertikale kroz centar Mesecevog diska. Za tu svrhu moze posluziti konac viska, koji stoji ispred crtaca tako da bisecira Mesecev disk. Osim toga, za sto uspesniju izradu crteza preporucuje se, prvo, da se slika pravi na tamnoj hartiji (crna ili plava) belom olovkom. Drugo, da se prvo nacrta kontura korone, a posle se ucrtaju neki detalji (pramenovi, mlazevi, lukovi itd.). Trece, da crtac nekoliko minuta pre pocetka totaliteta zastiti oko od svetlosti i tek kad je nastupila faza totaliteta pogleda koronu. To je neophodno za brzu adaptaciju oka na uslove osvetljenosti pri nastupu totaliteta. Poznato je, naime, da se oko mnogo brze adaptira na nove uslove kad se prelazi sa slabo na jace osvetljenje, nego obrnuto. Jos jedna preporuka: ne treba nikad dopuniti crtez po zavrsetku totaliteta iz secanja! Slicna pravila i preporuke vaze i kad se korona slika u boji.

Sa Sunca u oko mogu da stignu fotoni za koje je atmosfera Zemlje providna, tj. iz oblasti ultraljubicastog do radio zracenja. Za oko cine opasnost samo fotoni od ultraljubicastog do bliskog infracrvenog zracenja. Sto se tice ultraljubicastog zracenja Zemljina atmosfera je providna za zracenje talasne duzine vece od oko 280 nm. Medjutim, delovi oka ispred mreznjace u velikoj meri absorbuju zracenje manje talasne duzine od oko 380 nm. Infracrveno zracenje je stetno za oko do oko 1400 nm talasne duzine. Dakle, oblast talasnih duzina zracenja od 380 do 1400 nm cini opasnost za ostecenje fotoosetljivih celija oka, tzv. stapice i cepice. Dejstvo ovih fotona na njih je dvojak: neposredan i posredan. Neposredno deluju fotoni kracih talasnih duzina razarajuci fotoosetljive celije u mreznjaci. Posredno dejstvo imaju svi fotoni iz cele te oblasti spektra (380 do 1400 nm). Naime, ovi fotoni prodiru kroz providne delove oka do njegovog dna, gde se u mreznjaci nalazi sloj crnih pigmentskih celija koje u znatnoj meri absorbuju zracenje. Usled absorbovane energije temperatura ovog sloja se poveca do te mere da se cepici i stapici, koji se inace nalaze neposredno iznad tog sloja, pregreju. Posle tog termalnog dejstva ove celije ne mogu da vrse svoju osnovnu funkciju, detekciju fotona. To se manifestuje tako da na delu lika predmeta koja se stvara na mestu gde je nastalo ostecenje pojavi se tamna fleka. S obzirom da je precnik lika Sunca na roznjaci je oko 0.2 milimetara, ostecenje ce biti upravo te velicine i zahvatice nekoliko hiljada cepica i stapica. Naravno, u slucaju posmatranja delimicne faze pomracenja ostecenja ce imati odgovarajuci, npr. srpasti oblik. Treba napomenuti da ultraljubicasto zracenje talasne duzine krace od 380 nm takodje moze da osteti oko. Ti zraci kod zdravog oka ne dopiru do fotoosetljive mreznjace, jer prednji slojevi oka ih apsorbuju, ali kod osoba kod kojih je odstranjeno ocno socivo ultraljubicasti zraci mogu da prodru do dna oka i da izazovu ostecenja stapica i cepica. Osim toga, foton ultraljubicastog zracenja, zbog svoje velike eneregije, razara tkiva na prednjoj strani oka, sto doprinosi pojavi katarakte.

Svrha gore izlozenog nije bila da se citalac odgovori od posmatranja pomracenja Sunca, nego, upravo obrnuto, da se ono posmatra, ali sa odgovarajucom zastitom oka.

Oko se moze zastiti od ostecenja raznim metodama i sredstvima posmatranja. Sto se tice metoda posmatranja mozemo ih podeliti na neposredne i posredne. Neposredna metoda posmatranja podrazumeva gledanje direktno u Sunce zasticenim okom ili pomocu optickog instrumenta (dvogleda, objektiv fotoaparata ili videokamere, teleskopa itd.). Posredne metode su one gde se posmatra lik Sunca (projekcija lika, fotografska slika, video slika itd.). Ovde ce se navesti neki saveti i nekoliko ideja kako ovim metodama posmatrati pomracenje Sunca.

Jedna od najrasprostranjenih neposrednih metoda posmatranja pomracenja je posmataranje okom. Zbog vec pomenute opasnosti od ostecenja oka kod ovog nacina treba voditi racuna o pravilnoj zastiti oka. Pravilna zastita oka pri posmatranju Sunca se moze izvesti filterima od raznog materijalima odredjene debljine, koje zadovoljavaju uslove da propustaju manje od 0.003% procenta zracenja iz oblasti talasnih duzina od 360 nm do 780 nm, a manje od 0.5% od 780 nm do 1400 nm. Mera propustanja nekog filtera se cesto izrazava i preko opticke gustine materijala, gde se pod gustinom podrazumeva logaritam sa osnovom 10 od reciprocne vrednosti propustanja. Tako npr. gustini od "0" odgovara propustanje od 100%, gustini od "2" propustanje od 1%, a gustini od "4.5" 0.003%. Osim tih mera propustanja, narocito kod zastitnih filtera (naocara) kod zavarivanja upotrebljava se skala zatamnjenja po kojoj 0.003% propustanju odgovra broj 12. Radi udobnijeg gledanja, granica propustanja sa 0.003 % u praksi se smanjuje jos za 1% (0.0003%), pa cak i do 0.1% (0.00003%).

Radi sprecavanja ostecenja oka, posmatrac mora biti obavesten o tome koja zastitna sredstva mogu biti upotrebljena za bezbedno posmatranje Sunca. Na Slici 5. dati su rezultati laboratorijskih merenja propustanje nekih, u praksi upotrebljenih materijala kao filtera za posmatranje Sunca. Sa grafikona se vidi da od optickih zastitnih sredstava pristupacnih za siroki krug ljudi, kao bezbedno moze se navesti zastitna stakla za varioce sa velicinom zatamnjenja 14 (SN 14). Umesto broja 14, mo ze se upotrebiti i broj 12, ako smo sigurni da proizvodjac se pridrzava standardima izrade ovih filtera. Osim toga, laboratorijska merenja pokazuju da potpuno eksponirani i do maksimuma razvijeni crno-beli filmovi u dva sloja mogu pruziti dovoljno zastitu. Treba skrenuti paznju da ovo vazi samo za filmove koji imaju srebra u zelatinu. Ostale vrste filmova ne pruzaju dovoljnu zastitu. Npr. filmovi u boji se ne smeju upotrebiti kao zastitni filteri, jer ne sadrze srebro u zelatinu. Ti filmovi pruzaju dobru zastitu u vidljivom delu spektra, medjutim, propustaju kolicinu zracenja znatno iznad dopustene granice u infracrvenom delu spektra. Posmatranje pomracenja kroz nagaravljeno staklo, u principu, pruza adekvatnu zastitu oku, ali mora da se vodi racuna o ravnomernom nanosenju garezi na staklo. Osim toga, naneseni sloj garezi se lako ostecuje i na ostecenom delu ne pruza zastitu oku. Nagaravljeno staklo se moze zastiti od ostecenja dodavanjem drugog stakla na rastojanju od 1-2 mm od nagaravljene povrsine. Dva stakla se moraju vezati u jednu celinu tako da se one ne mogu pomerati ni dodirivati. U zadnje vreme kao zastitni filter upotrebljavaju se i CD diskovi i diskete. CD diskovi mogu pruziti adekvatnu zastitu ako su presvuceni dovoljno debelim aluminijskim slojem. Medjutim, nije preporucljiva njihova upotreba, jer cesto zbog tekstova i slika utisnutih na njih ne propustaju zracenje ravnomerno po celoj njihovoj povrsini, a ni debljina aluminijumskog sloja cesto nije dovoljna za adekvatnu zastitu oka. Diskete ne pruzju dovoljnu zastitu od crvenog i infracrvenog zracenja i njih ne treba upotrebiti kao filtere za posmatranje Sunca. Sigurnu zastitu pruzaju filteri od stakla ili providne plasticne folije (Mylar) prekrivene slojem kroma ili aluminijuma propisne debljine. Prednost filtera od stakla nad folijom je veca sigurnost od ostecenja. Sa druge strane, folije su jeftinije i mogu se upotrebiti za izradu filtera raznih velicina i oblika.

Ono sto je receno za zastitu golog oka, vazi i za zastitu pri posmatranju pomocu raznih optickih uredjaja, kao sto su npr. dvogled ili teleskop. Kod tih uredjaja najsigurniju zastitu pruza filter postavljen ispred uredjaja, npr. ispred objetiva teleskopa. U toj izvedbi filter sprecava ulaz velike kolocine zracenja u opticki uredjaj i stiti ga od preteranog zagrevanja koje moze dovesti do stetnih posledica.

Prilikom upotrebe posrednih metoda posmatranja Sunca oko je potpuno zasticeno. Jedna od takvih metoda je posmatranje projektovanog lika Sunca na beli ekran. U najprostijem slucaju lik Sunca se moze projektovati pomocu male rupice (npr. probusne ciodom) na neprovidnom zaklonu. Najbolje je da se lik Sunca projektuje na beli ekran (npr. karton), koji se nalazi u senci zaklona sa rupicom. Velicina lika Sunca zavisi samo od rastojanja od rupice do ekrana. Precnik lika Sunca iznosice oko 109-ti deo tog rastojanja. Zgodno je za posmatranje ako to rastojanje iznosi oko jedan metar. Osvetljenost lika Sunca zavisi od kvadrata precnika rupice. Mana ove metode je mala razdvojna moc. Ako zelimo postici vecu razdvojnu moc, umesto rupice za projektovanje lika Sunca moramo upotrebiti opticke elemente (npr. socivo ili ugnuto ogledalo). Medjutim, udobnije je vrsiti posmatranje projekciju lika Sunca pomocu teleskopa. Tada se projekcija vrsi pomocu okulara teleskopa na (beli) ekran koji se namesti iza okulara na rastojanje koji daje dovoljno veliki lik Sunca za udobno posmatranje. Preporucuje se da se izabere takvo rastojanje na kome projektovani lik Sunca ima isti precnik kao i precnik objektiva teleskopa. Izostravanje lika na ekranu se vrsi pomeranjem okulara. Kod ovog nacina posmatranja treba imati na umu mogucnost ostecenja okulara. Zbog toga se preporucuje koriscenje jeftinijih okulara. Takodje je korisno imati rezervni okular da se u slucaju ostecenja moze izvrsiti zamena.

Fotografisanje je jedno od najbezbednijih nacina posmatranja delimicnih Suncevih pomracenja. Naravno i kod fotografskih posmatranja treba se pridrzavati nekih zastitnih mera. Jedan od najvaznijih da se u Sunce ne nisani preko optike fotoaparata, jer to izaziva ista ostecanja u oku kao i posmatranje kroz teleskop. Nisanjenje je najbezbednije izvesti pomocu senke koju stvara neka nisanska sprava koja je paralelna optickoj osi fotgrafskog aparata. Objektiv fotografskog aparata ne treba stalno drzati okrenutog ka Suncu, vec samo za vreme fotografisanja. Inace treba ga okrenuti na stranu ili pokriti ga, npr. zastitnom kapom. Narocito je opasno izlagati fotoaparat sa platnenim zastorom direktnom Suncu, jer platno lako izgori. Ta opasnost ne postoji kod fotoaparata sa zastorom od metala ali i kod njih moze doci do deformisanja zastora i zbog toga do smetnji prilikom fotografisanja. Najsigurnija zastita fotografskog aparata je pomocu odgovarajucih filtera ispred objektiva. Upotreba nekih filtera je i inace cesto neophodna, jer kolicina svetlosti se ne moze smanjiti do potrebne mere ni pomocu dijafragme ni vremenom ekspozicije.

Fotografisanje potpunog pomracenog Sunca nema takvih problema. Filteri u ovom slucaju se upotrebljavaju samo radi izbora neke interesantne oblasti spektra zracenja ili radi smanjenja hromatske aberacije. Prema tome, kod fotografisanja hromosfere, korone ili protuberanaca nije neophodno da se preduzmu nikakve posebne zastitne mere.

Kod fotografskih posmatranja javlja se pitanje velicine lika Sunca na fotografskom materijalu (film ili ploca). Od velicine lika ce zavisiti mogucnost uocavanja nekih detalja na snimku i popunjenost kadra likom objekta koji se slika. U slucaju fotografisanja Sunca, dobro je imati na umu da ce precnik lika Sunca biti oko 109-ti deo od zizne daljine objektiva. Prema tome, kod uobicajenih fotoaparata sa ziznom daljinom od 5 cm, dobicemo lik Sunca od 0.5 mm. Na takvom malom liku ne mozemo uociti neke detalje interesantne za nas. Zbog toga se preporucuje da se za fotografisanje Sunca koriste teleobjektivi ili teleskopi. Teleskop zizne daljine od 260 cm dace lik velicine kadra 35 mm-skog filma. Prema tome, ako zelimo da imamo u kadru ceo lik Sunca ne smemo upotrebiti teleskop vece zizne daljine od pomenutog. Kod snimanja korone treba voditi racuna da se korona prostire i do nekoliko radijusa Sunca daleko od njegovog diska. Dakle, ako se zeli imati cela korona u kadru, preporucuje se fotografisanje objektivom zizne daljine manjim od 100 cm. Primeri relativne velicine lika Sunca sa koronom u 35 mm-skom kadru se vide na Slici 6. Za razlikovanje finijih detalja na Suncu ili u koroni potrebno je obezbediti odgovarajucu razdvojnu moc. Razdvojna moc teleskopa je upravo proporcionalna precniku objektiva. Medjutim, sa druge strane, razdvojna moc je ogranicena i nehomogenostima u Zemljinoj atmosferi. U dnevnim uslovima posmatranja atmosfera ogranicava uglovnu razdvojnu moc na oko 2-3 lucne sekunde. Tu razdvojnu moc moze da obezbedi teleskop sa objektivom precnika oko 6 cm. Prakticno, to znaci da za postizanje razdvojne moci koju dozvoljava Zemljina atmosfera nije potreban teleskop veceg precnika objektiva od 6 cm. Radi smanjenja ucesca razdvojne moci teleskopa u ukupnoj razdvojnoj moci, moze se preporuciti objektiv sa precnikom od 10 cm. U toku pomracenja sjaj objekata se menja u veoma velikim granicama: fotosfera je oko milion puta sjajnija od korone. Te ogromne razlike u sjaju zahtevaju da posvetimo posebnu paznju na kolicinu svetlosti koja pada na fotografski materijal. To se moze regulisati zastitnim filterima, vremenom ekspozicije i velicinom relativnog otvora objektiva. Prema tome, za uspesno fotografisanje pomracenja Sunca vazno je pravilno primeniti filtere, odrediti vremena ekspozicije i izabrati odgovarajuci relativni otvor objektiva. Naravno, taj izbor zavisi i od osetljivosti fotomaterijala. U Tablici 1. data su vremena ekspozicije za razne relativne otvore, za razne posmatrane objekte i za film osetljivosti od 100 ISO (100 ASA, 21DIN). Tablica sadrzi sve znacajnije objekte koji se mogu fotografisati za vreme pomracenja. To su: parcijalno pomraceno Sunce, Baily-eva zrnca, hromosfera, protuberance, tzv. dijamantski prsten i korona na raznim udaljenostima od diska Sunca. Udaljenosti su date u jedinicama poluprecnika Sunca. Sjaj korone se menja u velikim granicama u zavisnosti od udaljenosti od Suncevog diska i ne moze se snimiti istovremeno, a da neki delovi korone ne budu podeksponirani ili preeksponirani. To je jedna od najvecih mana fotografskih posmatranja Sunceve korone. Za snimanje parcijalnog pomracenja predvidjena je upotreba neutralnog filtera gustine 4 ili 5 (4 ND ili 5 ND). Na osnovu ove tablice moze se odrediti vreme ekspozicije i relativni otvor za film druge osetljivosti pomakom unutar tablice levo ili desno za jednu kolonu, za jedan stepen relativnog otvora dijafragme (stepeni osetljivosti u skali ISO su: 25, 50, 100, 200, 400, 800, 1600). Npr. ako je upotrebljeni film ima osetljivost od 200 ISO, onda se objekti snimaju relativnim otvorom 5.6 umesto sa 4. Takvo pomeranje vazi i za vreme ekspozicije. Npr. za snimanje korone na 0.1 R_Q moze da se upotrebi ekpozicija 1/1000 umesto 1/2000 kad se osetljivost filma promeni sa 100 na 200 ISO.

Za neke objekte moze se i eksperimentalno odrediti najpogodnija kombinacija relativnog otvora, vremena ekspozicije i osetljivosti filma. Tako npr. uslovi za snimanje delimicno pomracenog Sunca su isti kao za nepomraceno Sunce. Prema tome, parametri snimanja mogu se odrediti bilo kad na neporacenom Suncu. Izbor optimalnih parametara snimanja se vrsi na osnovu pregleda snimaka dobijenih iz nekoliko kombinacija vremena ekspozicije i relativnog otvora. Sjaj unutrasnje korone je priblizno isti kao sjaj Meseca u prvoj ili poslednjoj cetvrti. Prema tome, snimanjem Meseca moze da se odrede parametri za uspesno fotografisanje unutrasnje korone.

U zadnje vreme pomracenja Sunca se snimaju i pomocu videokamera. Na osnovu dosada stecenog iskustva snimanja pomracenja Sunca, iznecemo nekoliko korisnih podataka koji mogu da pomognu uspesnost u snimanju. Novije videokamere imaju CCD ili MOS svetlosne senzore. Ti senzori su znatno osetljiviji, a istovremeno ne smeta im jak izvor svetlosti kao kod klasicnih videokamera. Te kamere mogu da podnesu bez ostecenja povremeno, kratkotrajno snimanje Sunca. Naravno, za bezbrizno snimanje delimicno pomracenje bolje koristiti odgovarajuce zastitne filtere. Postoje dve vrste zastitnih filtera: stakleni i od folije. Stakleni filteri imaju natalozeni sloj hroma odredjene debljine koji vrsi filtraciju. Kroz taj filter Sunce ima narandzastu ili zutu boju. Filteri od folija imaju natalozeni sloj aluminijuma na providni tanki sloj plasticne folije. Oni daju plavicastu boju Suncu. Ako ta boja smeta moze se kompenzovati nekom od obicnih staklenih filtera zute ili narandzaste boje. U slucaju da se ovi zastitni filteri ne mogu nabaviti, umesto njih se moze koristiti osvetljeni i razvijeni crno-beli film. Film je neutralan filter i ne menja prirodnu boju Sunca. Korisno je proveriti da li postoji refleksija likova Sunca izmedju filtera i optickih delova kamere. Ako postoji, treba je ukloniti.

Snimanje korone videokamerom treba obavezno raditi bez zastitnih filtera. Vazno je da se ne zaboravi skinuti zastitni filter sa kamere za vreme snimanje u toku totalne faze pomracenja. Medjutim, ako se zeli snimati samo unutrasnja korona ili protuberance blagi neutralni filter (gustine do 1 stepena) pomoci ce da se vidi vise detalja.

Sto se tice tipa videokamera, najvise mogucnosti pruzaju kamere koje imaju pored automatskog i rucni izbor parametara za snimanje. Kod tih kamera npr. mogu se podesiti, ako se zeli, optimalni parametri za snimanje delova korone sa malim sjajem, kao sto je spoljasnja korona. Kod nekih kamera se moze podesiti brzina snimanja ili vreme eksponiranja sto daje jos vise mogucnosti za uspesno snimanje.

Sledece vazno pitanje je izbor objektiva kamere. Moderne videokamere imaju tzv. zoom optiku, koja omogucava promenu fokusnog rastojanja objektiva kamere. Medjutim, kod najveceg broja videokamera ni najveca moguca zizna daljina ne daje dovoljno veliki lik Sunca da okvir video slike bude optimalno iskoriscen. Npr. jedan od standarda zoom optike koja se koristi kod videokamera ima maksimalnu ziznu daljinu od 66 mm, sto daje lik Sunca precnika od oko 0.6 mm. Kad se lik Sunca gleda na 33 cm-kom ekranu njegov precnik ce biti oko 2.5 cm. Ocigledna je nesrazmera izmedju velicine lika i mogucnosti sto pruza ekran. Da bi se poboljsao ovaj odnos potrebno je produziti ziznu daljinu objektiva. Za tu svrhu mogu se nabaviti tzv. konverteri - sociva koja se pricvrscuju na prednji deo objektiva kamere i na taj nacin se odredjenim faktorom produzuje njegova ziza. Zgodna kombinacija konvertera i zoom-a daje ekvivalentnu zizu izmedju 20 i 30 cm. Precnik lika Sunca na ekranu ce tada biti oko 10 cm tako da ostaje jos dovoljno prostora i za lik korone.

Radi obezbedjenja dobrih video snimaka (bez skakutanja lika) preporucuje se upotreba tronosca. U tom slucaju kod snimanja delimicne faze potrebno je povremeno usmeriti kameru ka Suncu, inace ce izaci iz vidnog polja kamere. Kod vecih uvelicavanja to podesavanje treba izvesti i za vreme totaliteta.