MERKUR

U davna vremena, stari narodi su zapazili sjajnu zvezdu koja se ponekada mogla videti nisko na zapadnom nebu upravo posle Suncevog zalaska. Po svojim karakteristikama koje su se razlikovale od osobina nepokretnih zvezda to je mogla biti samo planeta. Kasnije je identifikovana sa slicnom planetom koja se na istocnom nebu pojavljivala neposredno pre izlaska Sunca. Usled njene bliskosti Suncu veoma je tesko uhvatiti pogledom pa su je stari Grci nazvali Merkur u cast brzog glasnika bogova.

 Zbog blizine Suncu Merkur je težak za posmatranje, jer se nikad ne pojavljuje na tamnom noćnom nebu, vec se može videti jedino u sumrak ili zoru i to blizu horizonta, a tu svetlost prolazi kroz debele slojeve atmosfere koja ometa osmatranje (u drugim prilikama je ili ispod horizota ili ga zaslepljuje Sunce). Zbog ovoga Nikola Kopernik, tvorac Heliocentričnog sistema, nikad nije uspeo da vidi Merkur i na to se požalio pred kraj života.

 Gledan sa Zemlje Merkur izgleda kao mali Mesec sa fazama koje se menjaju od uskog srpa do punog kruga, kako se planeta krece oko Sunca. Na nasim sirinama Merkur se moze videti golim okom samo oko dvadesetak puta godisnje nisko nad horizontom, gde uslovi pri horizontu to dozvoljavaju. Kako se spustamo prema ekvatoru on se sve bolje vidi, posto Sunce zalazi i izlazi pod sve vecim uglom. Prvu pouzdanu kartu Merkura dao je ostrooki italijanski astronom Skijapareli na osnovu svojih posmatranja iz 1881 – 1889. godine. Godine 1974. kosmicki brod “Mariner – 10” prosao je na nekoliko stotina kilometara od Merkurove povrsine saljuci pritom obilje novih podataka. Drugi niz izvanrednih fotografija, “Mariner – 10” je poslao 21. septembra 1974. a treci, kada je Merkuru prisao na 320 km,  marta 1975, posle cega su se zalihe gasa za njegovu stabilizaciju na orbiti istrosile. 

 Merkur kruzi oko Sunca na srednjem rastojanju od 57,9 miliona kilometara prosecnom brzinom 47,9 km/s i to je planeta najbliza Suncu. Na svojoj elipticnoj orbiti,  koja je nagnuta 7° u odnosu na ravan ekliptike, priblizava se Suncu na 45,9, a  najvise udaljava do 69,7 miliona kilometara. Uoceno je da se Merkurov dan (59 zemaljskih dana) i njegova godina (88 Zemaljskih dana) odnose kao 2 prema 3, odnosno planeta se obrne tri puta oko svoje ose dok napravi tacno dva kruga oko Sunca. Ovakav skup orbitalnih elemenata uzrokuje veoma cudan Merkurov “dan”. Naime, Sunce najpre polako izlazi na istoku, postepeno napreduje ka zapadu, a zatim pocinje da usporava sve dok se potpuno ne zaustavi i krene u suprotnom smeru! Kasnije ponovo pocinje polako da se krece ka zapadu, da bi konacno zaslo iza horizonta.