VENERA

Druga po redu planeta Sunčevog sistema polazeći od Sunca.To je najsvetlija planeta (posle Sunca i Meseca najsvetliji objekat na nebu). Od svih planeta Venera se najviše primiče Zemlji (na 40 miliona kilometara što je jedno oko 1000 razdaljina Meseca od Zemlje).

Predanja i verovanja

U nasem narodu Venera se zove Večernjača i Zornjača  pošto se vidi uveče odnosno u zoru. Zovu je i Danica jer se  ponekad vidi i po danu. Narod ističe njenu lepotu pa kaže za lepu ženu da je lepa kao zvezda Danica.

Veneru pominje i Varon kada kaže da je Eneja, trojanski junak, ploveći ka Italiji, gledao pred sobom danju ovu 'zvezdu'.

A 1797. nakon što je Napoleon pokorio Italiju, Venera se videla po danu i to u podne. Napoleonove pristalice su ovo protumačile kao nebeski znak za dela koja je počinio njihov vođa i ovu planetu su nazvali zvezdom osvajača Italije.

 Atmosferu je otkrio ruski naucnik Lomonosov 6. juna 1761. godine, posmatrajuci prolaz planete preko Suncevog diska. Ovo je izuzetno retka pojava, koja se posle posmatranja Lomonosova desila jos svega tri puta. Sledeci takav dogadjaj odigrace se tek 8. juna 2004. i zatim 6. juna 2012 godine.. Astronomi XIX veka su zamisljali da ispod njenih prekrasnih oblaka lezi raj. Zato je bilo prilicno razocaravajuce saznanje da iz oblaka koji skrivaju povrsinu planete od nasih pogleda pada kisa koncetrovane sumporne kiseline i da ugljen dioksida cini oko 97% atmosfere. Preostalih  3% popunjava azot, a u tragovima ima i sumporne i hlorovodonicne kiseline, ugljen monoksida, kiseonika i vodene pare. Veoma su cesta elektricna praznjenja u atmosferi usled cega se poneki put se na tamnom delu Venere vidi slabo osvetljenje.

Prvi kosmicki brod upucen prema ovoj planeti, bila je sovjetska medjuplanetarna stanica “Venera-1”. Lansirana je 12. februara 1961. godine, a posle 97 dana leta prosla je na 100 hiljada kilometera od planete. Za tridesetak godina, u pravcu Venere je bilo upuceno preko 20 kosmickih brodova koji su omogucili  bolje upoznavanje ove planete. Juna 1967. prema Veneri su gotovo istovremeno bili lansirani “Venera-4” i “Mariner-5”. Sa “Venere-4” padobranom je u gusce slojeve atmosfere spusten aparat koji je radio samo do visine od 22 km s obzirom da je bio napravljen za relativno mali spoljasnji pritisak. “Venera-4” je potvrdila postojanje guste Venerine atmosfere koja se uglavnom sastoji od ugljen dioksida. “Mariner-5” je vrsio merenja plazme oko planete i magnetnog polja.

2