Za politeističke religije (grčki: poli - više, mnogo i theos - bog) karakteristično je verovanje u više bogova, različita božanstva koja vladaju različitim sektorima prirode i ljudskog delovanja. Politeizam je karakterističan za stare, prirodne, paganske religije. Politeističke religije su više ritualne, obredne nego teorijske. Politeističke religije uglavnom ne teže širenju za razliku od monoteističkih. Najznačajnije stare religije su bile politeističke (egipatska, starogrčka, rimska, odinizam...). Gotovo svi narodi na tlu Evrope su pre primanja hrišćanstva ispovedali razne paganske, prirodne, politeističke religije. Iako su politeističke religije po nastanku starije od monoteističkih, danas su gotovo iščezle (izuzetak su hinduizam i plemenske religije).

 Henoteizam.

Henoteizam predstavlja naročitu vrstu teizma. To je nešto između monoteizma i politeizma. Jednostavno rečeno, henoteizam se definiše kao geografski, etnički ili nacionalni monoteizam. Drugim rečima, neki narod ili grupa ljudi veruje u Boga koji vlada isključivo nad njima u okviru granica njihove teritorije. Drugi bogovi postoje, ali vladaju nad drugim narodima. Dakle, ne negira se postojanje više bogova (politeizam), dok se naglasak stavlja na privrženost samo jednom. Za razliku od monoteizma, obožavani Bog nema univerzalnu vlast. U nekim kulturama henoteizam predstavlja prelazni stadij od politeizma ka monoteizmu.