„Neposredni zaključci putem obrtanja tiču se relacije sudova i sastoje se u premeštanju subjekata i predikata u oba suda tako da se subjekt jednog suda pretvara u predikat drugoga suda, i obrnuto [...] Pri obrtanju se kvantitet sudova ili menja ili ostaje nepromenjen. U prvom slučaju se ono što je obrnuto (conversum) razlikuje po kvantitetu od onog što se obrće (convertente) te se obrtanje naziva preinačenim  obrtanjem (conversio per accidens); u drugom slučaju  obrtanje se naziva čistim obrtanjem (conversio simpliciter talis).“ ( Kant, 1990: 144)