EDGAR  DEGA

Edgar Dega (Hilaire-Germain-Edgar De Gas;  19. jul 1834. Pariz - 27. septembar 1917. Pariz) je bio francuski slikar, graficar i vajar. Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionisticki pokret. Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su Engr i Delakroa, stvara vecinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga vecina istoricara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma.

Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa (SAD), koja je umrla je kada je Edgar imao 13 godina.1853. godine poceo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim. 1866. godine se vraca iz Rima u Pariz obogacen iskustvima koje je sakupio. U pocetku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra – samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i poceo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta – balerine i konjickih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skracenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja a njegovo duboko osecanje karaktera ljudi daje težinu cak i naizgled slucajnim prizorima. I kada je prišao inpresionizmu on nije napustio svoju slonnost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela. Godine 1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberucke prihvaceni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme. 1870. Izbio je Francusko-pruski rat u kome je ucestvovao.1873. posecuje severnu Ameriku. 1886. godine ucestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i ocima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajuci ulicama Pariza dok nije tu i umro 1917. godine. Pred kraj života postavši skoro slep poceo je da izraduje male figure svojih omiljenih motiva balerina i konja u vosku i glini. Jedna od njih “Balerina” nalazi su u Metropoliten muzeju u Njujorku. >>