FUDBAL
FUDBALSKE POZICIJE
Golman
U fudbalu, svaka ekipa na terenu ima isključivo jednog golmana,
čija je glavna uloga čuvanje gola. Jedini je igrač kojem je dozvoljeno
igrati rukom ili dlanom, u za to predviđenom prostoru, šesnaestercu. U
toku utakmice svaka ekipa mora imati golmana na golu, bez obzira na
stanje na terenu. Uzroci gubitka golmana mogu biti:
isključenje golmana: tada će golman s klupe zameniti nekog igrača, te
potom stati na gol. Ako su sve zamene izvršene, jedan od igrača će stati
na gol.
povrede golmana: zameniće se povređeni golman sa zdravim golmanom ako
nisu sve zamene potrošene. Ako su, pak, zamene potrošene, jedan od
igrača s terena će stati na gol
Za razliku od ostalih igrača na terenu, golmani smeju dirati loptu
bilo kojim delom tela, uključujući ruke i dlanove. Ali i za njih postoje
ograničenja:
Korišćenje ruku je dozvoljeno isključivo u vlastitom šesnaestercu.
Golmani se ne smeju koristiti rukama ako:
saigrač golmanu dodaje loptu nogom
saigrač kontroliše loptu nogom
saigrač dodaje loptu golmanu direktno iz auta
FIFA nalaže da se, zbog živosti igre, golmanu ne dozvoljava držanje
lopte u rukama duže od šest sekundi.
Golmani ne smeju uzeti loptu u ruke ako je saigrač namerno dotakne nogom,
sve dok je ne dotakne protivnik ili je saigrač vrati glavom ili prsima.
Isto pravilo važi ako golman ispusti loptu iz ruku. Ako golman prekrši
ova pravila, sudija će dosuditi indirektan udarac.
Iako mogućnost igre rukama daje prednost golmanu, oni su inače kao
i svaki drugi igrač na terenu. Pravila nalažu da fudbalski tim mora
imati golmana, no nije nužno da golman bude na golu, već on može igrati
i u napadu. Neki golmani su čak postizali golove, najčešće kada bi
njihova ekipa bila u rezultatskom minusu, te u situaciji da imaju prekid
ili korner pred protivničkim golom. Onda bi golmani izlazili i pokušali
postići pogodak. Najpoznatiji primer takvog golmana bio je Džimi Glas,
koji je svojim golom u sudijskoj nadoknadi spasio svoju ekipu od
ispadanja. Drugi način postizanja golova je iz prekida ili
jedanaesteraca. Najbolji golman izvođač udaraca iz prekida u fudbalskoj
istoriji je brazilac Rožerio Seni (još aktivan) sa 89 golova, drugi je
paragvajac Hoze Luis Čilavert (završio karijeru) sa 62 gola.
Igrač sredine terena
Igrač sredine terena ili vezni igrač je igrač u fudbalskom timu,
koji prema formaciji igra između odbrane i napada. Njihov osnovni
zadatak je oduzimanje lopte u začetku protivničkog napada, što
kvalitetnije korišćenja poseda lopte i kreiranje napadačkih akcija. Broj
veznih igrača zavisi od formacije i taktike ekipe. Grupa veznih igrača
čini vezni red.
Centralni vezni igrač
Ova pozicija se smatra možda i najvažnijom u timu. Od igre ovih
igrača zavisi koliko će ekipa imati loptu u svom posedu i na koji način
će taj posed lopte i iskoristiti. Svaka ekipa ima makar jednog
centralnog veznog fudbalera na terenu. U zavisnosti od dodatnih
zaduženja koja imaju na terenu, igrači na ovoj poziciji mogu biti
defanzivni ili ofanzivni vezni igrači.
Defanzivni vezni
Osnovni zadatak ovih igrača je sprečavanje protivničkih napada,
odnosno „kvarenje“ protivničke igre. Njihova zaduženja se odnose na
čuvanje protivničkih ofanzivnih veznih igrača i osvajanje poseda lopte.
Od njih se očekuje i da pokriju prostor koji nastaje ubacivanjem bekova
ili drugih veznih igrača u završnicu akcija. Takođe učestvuju i u
začetku kreiranja napada svoga tima kao i pomaganju odbrambenim
fudbalerima da iznesu loptu.
Ofanzivni vezni
Od ovih igrača se očekuju dobre organizatorske sposobnosti i
kreativnost kako bi upošljavali napadače i krila. Igraju nešto ispred
veznog reda i iza napadača. Veoma često se ubacuju iz drugog plana u
samu završnicu napada a najčešće poseduju i dobar šut iz daljine. Zbog
toga se može desiti da ovi igrači budu među igračima koji često postižu
golove za svoju ekipu.
Bočni vezni igrač
Bočni vezni igrač ili krilo je igrač koji igra uz samu aut liniju.
Zadatak mu je da napad svoje ekipe uz pomoć beka usmerava po boku.
Nekada su igrači na ovoj poziciji bili podeljeni na leve i desne vezne
igrače, međutim u modernom fudbalu oni mogu igrati i po jednoj i po
drugoj strani. Nekada se dešava da ovakva dva igrača menjaju stranu na
terenu i po nekoliko puta u toku utakmice. Ukoliko igraju na onoj strani
kojom se nogom bolje služe, onda oni to koriste kako bi prodreli po
krilu i uputili centaršut, dok u suprotnom koriste mogućnost da uđu u
sredinu i tako upute šut ka golu. U odbrani se od njih očekuje da spreče
prodor protivničkih bekova i njihovo učestvovanje u samoj završnici
napada
