У Републици Српској
како је већ истакнуто, живи 1.391.593 становника
(1996), те је просјечна густина насељености 56
ставника на км2, што је сврстава у ред
ријетко насељених европских земаља. Уз то
је, регионални размјештај становништва
веома неравномјеран (нпр. Херцеговина 20
стан/км2 а Посавина и Семберија 150 стан/км2),
што представља додатни проблем за
економски и укупни развој Републике Српске.
Још у прошлом вијеку већинско становништво
у бившој СР БиХ је било православно (Срби),
што показује и попис из 1865. године када је
забиљежено 46,3% православних, 30,7% муслимана и
22,7% католика. Сличан однос у оквуру етничке
структуре биљежи и последњи аустроугарски
попис 1910 године (43,5% православних, 32,2%
муслимана и 23,3% католика). Већинско
православно становништво забиљежено је и
пописима у периоду између два светска рата
(1921 и 1931), те и у знатном дијелу
послијератног перода (пописи из 1948, 1951. и 1961).
Попис из 1971. године први пут је показао да је
измијењена етничка структура становништва
бивше СР БиХ и да су муслимани у њој постали
релативна већина (39,6% муслимана, 37,2% Срби и
20,6% Хрвати).
Срби чине преко 90%
укупног становништва Републике Српске, али
ту живе и: Бошњаци, Хрвати, Чеси, Украјинци,
Словаци и други. У службеној употреби је
српски језик и ћирилично писмо. Већина
становништва Републике Српске је
православне вјероисповјести, а поред
Српске православне цркве постоје и друге
вјерске заједнице: католичка, исламска,
јеврејска и друге.
Концентрација становништва и
насеља у Републици Српској усмјерена је ка
нижим перипанонским просторима и уз
ријечне долине, док су брдско планинска и
карстна подручја веома ријетко насељена.
Томе треба додати да је и старосна
структура становништва ријетко насељених
подручја неповољна нарочито рубних
простора где се углавном задржала
категорија старог становништва. Планински
и карстни простори Српске (посебно
Херцеговина, Крајина) представљају
емиграционе зоне из којих се становништво
стално исељавало, а посебно након Другог
свјетског рата и то у правцу Војводине. Тај
процес исељавања настављен је и касније,
али у правцу развијених урбаних центара, па
и према мањим градовима. Све је то утицало
на садашње велике разлике у погледу
просторног размјештаја становништва
Републике Српске.
&нбсп;
назад на почетак
повратак на врх
|
|
|
|
|
|