Грб Берлина

Државна застава

Административна застава

з

Положај Берлина у Немачкој

Берлин је највећи и главни град Немачке са 3.387.404 становника (септембар 2004.) Пре Другог светског рата имао је 4.5 милиона. Берлин је други по реду највећи град Европске уније после Лондона. Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке. Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург.

Држава

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949, али је био ослоњен на западне војне завезника, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949 до 1990, што је било противно договору четири највеће силе.Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД).Градски и државни парламент се назива “Абгеорднетенхаус“ или кућа представника грађана.

Берлинске општине (Безирке)

Градске општине

Берлин је подељен на 12 општина.Свака свака општина има владу (Безирксамт), која се састоји од пет министара и председника вароши.

Историја

Први досељеници

Око 720. године два Словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Коперник, населили су се Шпревани.Хевелери су основали друго место поред реке Хавел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Брлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Коперник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Берлин и Кулн

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Кулна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Митте – средина). Кулн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Нажалост, градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена.Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Хансеу. Нихово јединство трајало је око 400 година, све док се Кулн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихшвердер, Доротенштад и Фридрихштад.Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаивиртелу поред Ратаус Ротес (општина Ротес) и Клоштеркирхе (Клоштер цркве) поред Александарплаца.

Унтер ден Линтен, Универзитет Хумболт, општина Мите, 2003.

Урбанизам између 15. и 17. века

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Кулн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду.Током Тридесетогодишњег рата (1618-1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000.Године 1640. Фридрих Вилиам преузео је власту у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град.Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линтен.Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпре - на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихштад је изграђен и насељен.

Вајмарска Република и Трећи Рајх

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Исто тако, био је седиште Пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког Царства (1871). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250м висока и седам пута већа о Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 метара а дугачка 56 км. На другом крају, требала је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродом Темпелоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета не неколико места у граду. Хитлерова Канцеларија Рајха је уништена од стране Совјета, а остаци су послузили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

Подељени град

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био унишен 70% захваљујући савезничим радарима и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944): сваки за

• Сједињене Америчке Државе , (обухватао општине: Нојкелн (Нови Келн), Кројцберг (Кројц брдо), Темпелоф, Шенеберг (Лепо брдо), Штеглиц, Зелендорф;

• Велику Британију, (обухватао општине: Тиргартен, Шарлотенбург, Вилмерздорф и Шпандау);

• Француску, (обухватао општине: Вединг и Рајникедорф);

• Совјетски Савез , (обухватао општине: Мите (Средина), Пренцлауер берг (Пренцлауерско брдо), Панков, Вајсенсе (Бело језеро), Фридрихшајн, Ли(х)штенберг*, Трептов и Коперник.

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин знадбевали тзв. ваздушним лифтом (дие Луфтбрüцке), назван од стране Берлинаца.Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана из Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западне Немачке је формирана 23. маја 1949. из америчких, британских, и француских зона, главни град је био у Бону. 13. августа 1961. направљен је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке..Шездесетих година двадесетог века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

Реуједињење

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког реуједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да се главни град Немачке Бон, пресели у Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.

Туристичке атракције

Потсдамер Плац

Историјске грађевине у центру града

Бранденбуршка капија

Знаменитости модреног Берлина

Видиковци

• Берлински телевизијски торањ - висок 368 метара, саграђен 1969. близу Алексанерплаца. Са његове осматрачнице, високе 104 метара, се може видети цео град.

Универзитет

• Слободни берлински универзитет

• Хумболдт-Университäт зу Берлин

• Технички универзитет у Берлину

• Цхаритé  (Медицал Фацултy оф Фреие анд Хумболдт-Университäт)

• Университäт дер Кüнсте

Универзитет примењених наука

• Алице-Саломон-Фацххоцхсцхуле фüр Созиаларбеит/-пäдагогик 

• Евангелисцхе Фацххоцхсцхуле

• Катхолисцхе Фацххоцхсцхуле

• Фацххоцхсцхуле фüр Тецхник унд Wиртсцхафт

• Фацххоцхсцхуле фüр Wиртсцхафт

• Хоцхсцхуле фüр Мусик Ханнс Еислер 

• Тецхнисцхе Фацххоцхсцхуле

Зоолошки вртови

• Зоологисцхер Гартен Берлин – Берлински зоолошки врт, берлински најстарији зоолошки врт у центру града

• Тиерпарк Фриедрицхсфелде – Тирпарк Фридрихсфелде, основан од стране НДР у парку историјског замка у Источном Берлину.

Аеродроми

• Шенефелд међународни аеродром (СXФ), биће проширен и преименован у Берлин Бранденбург међународни аеродром (ББИ) 2007. године

• Тегел међународни аеродром (ТXЛ), биће затворен кад се ББИ стави у функцију (2007. године)

• Темпелоф међународни аеродром (ТХФ), биће затворен 2006. године

• Интернет страница берлинских аеродрома

Луке

• Wестхафен (Западна лука) – највећа лука у Берлину 173000 квадратних метара, за пшеницу и тешка добра.

• Сüдхафен (Јужна лука) – површине од око 103000 метара квадратних, за пшеницу и тешка добра.

• Берлин Остхафен (Источна лука) – површине 57500 метара квадратних, и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.

• Хафен Берлин Неукöллн (Лука Нојкелн) – са само 19000 метара квадратних, намања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација

• Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.

• Берлин ће учествовати у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.

• Берлин ће 2009. организовати светско првентство у атлетици.

Рекли су...

"Берлин ист арм, абер сеxy." ("Берлин је сиромашан али секси.")
(Клаус Воверајт, Градоначеник, у телевизијском интервјуу, 2004)

"Ицх бин еин Берлинер." ("Ја сам Берлинац")
(Џон Ф. Кенеди, Председник САД, 1963. током посете Берлину)

"Ихр Вöлкер дер Wелт ... сцхаут ауф диесе Стадт!" ("Грађани света ... погледајте овај град!")
(Ернст Ројтер, Градоначелник, током Берлинске блокаде, 1948.)

"Ицх хаб ноцх еинен Коффер ин Берлин" ("Ја и даље држим кофер у Берлину")
(Марлен Дитрих, глумица и певачица рођена 1901. у Берлину-Шенеберг)

Галерија

Врх стране