Raster stubova, koji uz manje izmene prožima celu konstrukciju, odražava osnovnu zamisao, a prilagođenošću osnovnoj sekvenci ostvaren je cilj, tj. oslobođen je prostor cele prizemne zone koji likovno kontrastira u odnosu na spratni kubus. "U ovoj kući reč je o istinitoj arhitektonskoj šetnji koja nudi poglede koji se neprestano menjaju, koji su neočekivani, nekada zapanjujuci."-L.C. Ulazni hol, kao staklenom opnom odvojen od okoline, odaje poetičan prizor u kome se javljaju kontrastni motivi: udvojeni stubovi, spiralno stepenište i, naročito, rampa kao osovina cele strukture - glavna nit koja je jednim delom u unutrašnjosti objekta a drugim u spoljnom prostoru. Uz rampu je, neočekivano, prisutan stub kvadratne osnove,a podužni hodnik daje dubinu i neophodnu prostornost ulaznoj partiji.

Spratom dominira dnevni boravak-salon (5x12m), sa stubovima koji se ističu na svetlim površinama linijsko tretiranih prozora. Poseban akcenat daje kamin sa dimnjakom koji se stapa sa slobodnom formom solarijuma. Salon je orijentisan ka jugu i raskalašno je vezan klizećim staklenim platnom sa "visećom" baštom u kojoj je prava eksplozija svedenih elemenata. Na spratnoj terasi posetilac je u nedoumici da li je još uvek u vili ili je van nje; da li je terasa deo salona; gde je kraj a gde početak ovog spolja naizgled jednostavnog lebdećeg kubusa… neprestano se otvaraju nova vrata, prolazi, natkriveni delovi… Primenjeni kubistički princip omogućava u svakom preseku preplitanje unutrašnjeg i spoljašnjeg. U enterijeru, stubovi vešto izmešteni iz rastera, drzeći se poprečne ose, odjednom se pojavljuju u svoj svojoj čistoti.
Završetak ove snažne kompozicije je slobodna forma krovnog solarijuma.

Ovde se pruža jedinstvena prilika da sagledamo jednu od skica budućeg izgleda Savoye. Le Corbusier tada još nevešto primenjuje svoje principe u novom okruženju. Kao još nerazrađena koncepcija nagoveštava nam glavne elemente ka kojima se orijentisao i težnja za što većim uprošćavanjem koje je uspešno postigao u Stein kući 1927. god. Startuje od modela jedne moderne tvrđave: uvodi široku terasu (kasnije je zatvara i integriše sa celom strukturom), karakteristična dupla spratna visina dnevne sobe (koje se odriče kako bi vilu sveo na jednostavan kubus), velika spratna ugaona zidna platna (ukida ih kontinualnim prozorima prostorija koje izbacuje na obod i vezuje ih sa okolinom), zatvoreno prizemlje (pretvara u staklenu kutiju), ugaoni stubovi (prerastaju u kolonadu i dolazi do zamisli da se prostor iskoristi i za kolski pristup), konzolni prepusti sa dve strane (zadržava ih i prema njima orijentiše salon kako bi dobio prodore stubova u enterijeru koji su već oprobani u npr. kući Cook 1926. god.), podela na pet polja rastera koje u potpunosti zadržava kroz celu dalju razradu.