Краљевска породица Владари

Краљ Александар I

Александар I, југословенски краљ, други син краља Петра I и кнегиње Зорке, рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Александар II. Дјетињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио је у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду. Након смрти краља Петра I, он ступа на престо Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Судбински преокрет у животу младог принца Александра наступио је 1909, када се његов брат, принц Ђорђе одрекао права наслеђа престола. Као престолонасљедник, принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Отоманским царством.

У Првом балканском рату 1912, престолонасљедник Александар је као заповједник Прве армије водио побједоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату битку на Брегалници. У Првом свјетском рату био је врховни заповједник српске у биткама на Церу и Колубари 1914, када је српска војска потпуно разбила војску Аустро-Угарске монархије. Године 1915. нападнута од Аустро-Угарске, Њемачке и Бугарске, Србија је подлегла у неравноправној борби. Са многи губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром I и престолонасљедником Александром повукла преко Албаније на острво Крф, гдје је реорганизована. Када се краљ Петар I због болести дјелимично повукао од владарских послова, престолонасљедник Александар постао је регент. После опоравка српска војска је исте године одњела велику побједу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918, српска војска је извршила под врховном командом регента Александра са одличним командним кадром у који спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.

После војничких дошли су и државни успјеси. Након одлука српске Народне скупштине и Народног вијећа у Загребу, регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, 1. децембра 1918. Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и дјед.

После смрти краља Петра I 16. августа 1921, регент Александар постао је краљ Краљевине СХС. 1922. године оженио се принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина - Петар, Томислав и Андреј.

На плану унутрашње политике, у Краљевини СХС дошло је до озбиљније државне кризе изазване заоштреним партијским и међунационалним односима. Због атентата у Народној скупштини и хаотичног стања у земљи, краљ Александар I укида Устав 1929, а затим мјења назив државе Краљевина СХС у Краљевина Југославија и умјесто наслеђених историјских покрајина, реорганизује државну управу стварајући девет бановина. Пошто је краљ процјенио да су се политичке прилике у земљи смириле, проглашен је 1931. нови Устав, познат као ,,Октобарски устав". Увјерен да ће се државна криза трајно ријешити тек стварањем југословенске нације, краљ Александар I је покушао да тај циљ оствари спровођењем политике тзв. ,,интегралног југословенства", која се показала као неуспјешна.

У спољној политици, интезивно је радио на склапању међународног одбрамбеног савеза усмјерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировног уговора. Његовом заслугом створена је 1921. Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934. образован је савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.

Приликом државне посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, краљ Александар I убијен је у Марсеју, 9. октобра 1934. заједно са француским министром иностраних послова господином Лујом Бартуом. Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тијело испратиле су стотине хиљада људи читавим путем до Опленца, гдје је сахрањен у маузолеју цркве Св. Ђорђа, задужбине краља Петра I. Народна скупштина и сенат Краљевине Југославије назвали су га Витешки краљ Александар I ујединитељ.

назад на Владари