Porodice  Asteroidi koji imaju slicne orbitalne elemente (veliku poluosu, ekscentricitet i inklinaciju) cine porodicu asteroida koja dobija ime po najnize numerisanom clanu iz te porodice (znaci po prvootkrivenom). Pretpostavka je da su porodice nastale prilikom raspada asteroida u sudarima. Takvi sudari su cesti u svetu planetoida i oko 40% poznatih asteroida pripadaju nekoj porodici.

Tri najvece porodice su Eos, Koronis i Themis i za njih je utvdjeno da su kompozitno homogene. Asteroidi svake od ovih porodica poticu od jednog, raspadnutog tela koje bi u prvom slucaju (Eos) moralo imati 200, u drugom (Kronis) 90 i u trecem (Themis) 300 km u precniku.

Manje porodice nisu jos dobro proucene zbog toga sto su njihovi clanovi prilicno sitni i slabog su sjaja. Medjutim zna se da neke od malih porodica nisu kompozitno homogene i da su, bar u nekim slucajevima, delovi geohemijski razlicitih roditeljskih tela.

Podela asteroida

Prema polozaju u Suncevom sistemu sve asteroide mozemo razvrstati  na nekoliko grupa. Najblizi Suncu zu Zemljini Presretaci, asteroidi koji na putu oko Sunca dolaze u blizinu Zemlje (NEAs, Near-Earth`s Asteroids). Zatim slede Glavni asteroidni pojas, Trojanci i Kentauri.

Presretaci   Postoje tri velike porodice ovih asteroida.

• Atens: velika poluosa im je manja od 1 a.j. a afel im je na 0,983 a.j. od Sunca.

• Appolos: velika poluosa je veca od 1 a.j. a perihel im je na 1,017 a.j. od Sunca

• Amors: njihov perihel je negde izmedju 1,017 i 1,3 a.j.

Marsovi Trojanci   To su asteroidi koji leze u Lagrzovim tackama na Marsovoj orbiti (5261 Eureka i 1998 VF31) [o Trojancima pogledajte nize pod "Jupiterovi trojanci"]. 

Glavni pojas     Oko 95% svih poznatih asteroida se krece po orbitama izmedju Marsa i Jupitera, na rastojanju od oko 2,0 do 4 a.j. od Sunca i to je glavni astroidni pojas.

U pojasu se opazaju na odredjenim distancama od Sunca koncentracije orbita asteroida razvrstanih u porodice asteroida: Hungarias, Floras, Phocaea, Koronis, Eos, Themis, Cybeles i Hildas. Ali postoje i pusta podrucja bez asteroida (Kirkvudove  pukotine). [pogledajte jedan od sledecih pasusa].

Duz pojasa, sa povecanjem razdaljine od Sunca, menjaja se struktura   asteroida pa tako i citav pojas mozemo podeliti na unutrasni i spoljasnji. U unutrasnjem preovladjuju silikatni asteroidi (60%) dok je karbonskih malo (10%). U spoljnjem delu pojasa stvar je obrunuta jer ima znatno vise karbonskih (80%) nego silikatnih asteroida (15%).

Pojas inace deli ceo Sucev sistem na spoljasnji i unutrasnji.

Kirkvudove pukotine Postojanje pukotina u asteroidnom pojasu je jos 1857. predvideo americki matematicar i astronom Daniel Kirkvud (Daniel Kirkwood) sto je 1866. i potvrdjeno. Objasnjenje je sledece.

Orbitalni periodi asteroida su kraci od orbitalnog perioda Jupitera. Asteroid sa velikom poluosom od npr. 3,2 a.j. nacini dva prolaza po svojoj putanji za vreme jedne Jupiterove revolucije i tu se dakle radi o odnosu 2:1. To znaci da ce se asteroid i Jupiter naci u istom medjusobnom polozaju posle svake dve revolucije asteroida pa je uticaj Jupiterove gravitacije na asteroid  diktiran ovim odnosom: dva prema jedan. Stalno ponavljanje ovog uticaja dovodi do izmene velike poluose orbite asteroida usled cega u asteroidnom pojasu nastaju "pukotine", podrucja bez asteroida.

Ovakve rezonance, tj. pojacavanje gravitacionog dejstva Jupitera na putanje asteroida, javljaju se pri sledecim odnosima orbitalnih perioda asteroida i Jupitera: 4:1, 7:2, 3:1, 5:2, 7:3 i 2:1 i one su uzrok nastanka pomenutih pukotina. Medjutim pri odnosu 3:2 (sto je slucaj kod asteroidne grupe Hilda), 4:3 (Thule) i 1:1 (Trojans) naprotiv dolazi do koncentracije asteroidnih putanja. Potpuno objasnjenje pitanja zasto neke rezonance dovode do stavranja pukotine, a neke do koncentracija orbita jos nije pronadjeno.

Unutrasnji pojas     Postoji samo jedna poznata grupa asteroida u unutrasnjem asteroidnom pojasu: Hungarias. Danas je poznato oko 100 ovih asteroida. Oni imaju veliku poluosu od 1,91 a.j. pa su stoga njihovi orbitalni periodi manji od jedne cetvrtine ovog Jupiterovog perioda. Hungarias imaju skoro kruznne orbite (srednji ekscentricitet je 0,08), ali veliku inklinaciju, srednja je 22,7.

U ovoj grupi asteroida postoji bar jedna porodica. Zbog malog ekscentirciteta orbita srednja perihelna razdaljina ovih asteroida je 1,76 a.j. Prema tome tipican "Madjar" ne moze da prodje blizu Marsa ciji afel je na razdaljini od 1,67 a.j. Nekoliko Hungaria asteroida medjutim predstavljaju izuzetak od ovog pravila.

Spoljasnji pojas   U spoljni asteroidni pojas ulaze asteroidi koji nacine najvise dve revolucije u toku jednog Jupiterovog orbitalnog perioda. Postoje 3 grupe asteroida u spoljnem delu pojasa: Cybeles, Hildas i Thule, nazvani po najnize numerisanim asteroidima svake grupe.

Jupiterovi Trojanci   Trojanci su zapravo dve grupe asteroida i zanimljivi su po tome sto leze na Jupiterovoj putanji, jedna 60° ispred, a druga 60° iza Jupitera. Postojanje nebeskih tela na ovim pozicijama predvideo je jos 1772. francuski matematicar i astronom J. L. Lgranz (Joseph-Louis Lagrange) na osnovu teorije stabilnih tacaka ravnostranog trougla koji cini sistem tri tela, u ovom slucaju, Sunca, Jupitera i asteroida. Zbog gravitacionog dejstva ostalih planeta, pre svega mocnog Saturna, sistem Sunce – Jupiter -Trojans nije pravi trotelni sistem i vecina Trojanaca se ne nalaze tacno u Lagrzovim tackama vec osciliraju oko ovih tacaka pod uglom izmedju 45° i 80° gledano sa Jupitera, a za potpun cikus treba im od 150 do 200 godina.

Mada je svega oko 160 Trojanaca numerisano fotografski snimci su pokazali da ima oko 2300 +/- 500 takvih asteroida precnika veceg od 15 km. Oko 1300 njih je locirano u blizini prethodece Lagranzove tacke i 1000 blizu pratece.

Centaurs    Nekoliko asteroida koji se nalaze u spoljasnjem delu Suncevog sistema nose zajednicki naziv Centaurs. Njihove orbite su veoma nestabilne i lako se remete u prolazu pored velikih planeta.

2060 Chiron kruzi oko Sunca izmedju Saturna i Urana. 5335 Damocles dolazi u blizinu Marsa dok mu je afel negde iza Urana. 5145 Pholus opet ima putanju kola lezi izmedju Saturna i Neptuna. Neki od ovih objekata mozda i nisu asteroidi vec komete.

Trans Neptunian Objects (TNO)    Daleka pucina Suncevog sistema nije prazna. Otkriveno je stotinjak malih planeta na distanci gde smo verovali da lezi samo Neptunova putanja. Neki od ovih planetoida imaju i 800 km u precniku. 

Sudbine....nekih asteroida su neobicne. Sumnja se naime da su neki sateliti zapravo zarobljeni asteroidi. To je najverovatnije slucaj sa Marsovim satelitima Deimos i Phobos, sa svim Jupiterovim spoljnim satelitima itd.