Okeani pokrivaju skoro tri četvrtine Zemljine površine i čine daleko najveći i najsloženiji biom. U njima žive najveće i najmanje životinje, od sitnih zooplanktona do moćnog plavog kita. Između ove dve krajnosti u okeanima se nalazi neverovatno bogatstvo života.

Okeani nisu jednostavan biom zato što se sastoje od bezbroj staništa, uključujući sve od šarenih koralnih grebena do tajanstvenih hidrotermalnih otvora u morskim dubinama. Dubina okeana očito ima značajan uticaj na uslove. Dubina može da varira od samo nekoliko centimetara duž obale do 11 km, što je najdublja okeanska tačka u Marijanskoj brazdi u blizini pacifickog ostrva Gvam.

Priobalne vode

Ovi lanci ishrane predstavljaju bazu za životinjski život na moru, hraneći mnoge vrste većih kičmenjaka uključujući ribe, kornjače i morske sisare. Dok su se ribe razvile u moru, morski gmizavci, kao kornjace i morske zmije, i morski sisari, kao foke i kitovi, razvili su se, u stvari, na kopnu.Veliki deo ove evolucije verovatno se odvijao u plitkim priobalnim vodama, i dok su kitovi i delfini postali potpuno nezavisni od kopna, drugi morski sisari i većina gmizavaca moraju da se vraćaju na kopno u nekom delu godine radi razmnožavanja.

     Foke i morski lavovi stvaraju sebi dom u priobalnim vodama, gde se more sastaje sa kopnom. Plitke vode se u potpunosti razlikuju od mračnih ponora okeana. Koralni grebeni, koji se ponekad opisuju kao morske kišne šume zbog toga što su oslonac velikog dela života, karakteristika su priobalnih voda u tropima. U plitkim morima visoke alge i druge vrste morskih trava mogu da izrastu u guste podvodne šume, obezbeđujući staništa za ceo niz životinja, kao što su morske vidre.

Slana voda

Relativno mali broj životinja živi i u slanoj i u slatkoj vodi. Na primer, ne postoje pravi morski vodozemci. Nekoliko vrsta, kao morska žaba, može da preživi u slankastoj vodi rečnih ušća ili u slanim močvarama, ali nijedna stvarno ne živi u moru. Razlog je što so morske vode predstavlja problem za sve životinje. Morska voda ima više materija rastvorenih u sebi nego što ima telesna tečnost živih organizama zato voda nastoji da istekne iz tela kada se ono uroni u slanu vodu. Ovaj proces se naziva osmoza i rec je o istom principu koji čini da stabljika svelog cveta živne kada se stavi u čistu vodu; ako se stavi u slanu vodu dešava se suprotno, telo vene i suši se.

     Morske životinje se na različite načine bore sa ovim problemom. Morski sisari i kornjače imaju debelu kožu koja zadržava vlagu unutra i , kao što je slučaj sa mnogim drugim stanovnicima mora, njihova koža ima sluzavu građu koja je čini vodootpornijom. Druge vrste morskih životinja moraju da piju morsku vodu da bi nadoknadile izgubljenu tečnost.