Типичан скок подразумијева излазак појединца из авиона на висини од 1000 до 4000 метара. Ако се скаче са малих висина, падобран се одмах отвара, али при већим висинама дозвољен је слободан пад (око минут), а затим активирање падобрана ради успоравање и слијетања на безбједној брзини.
Приликом напуштања авиона, за неколико секунди скакач наставља да путују напријед надоље, због замаха који се ствара брзином авиона.
 

Када се отвори падобран, скакач може да контролише правац и брзину помоћу управљача везаних за ивице падобрана, чиме омогућава слетање на циљ и релативно благо заустављање. Сви модерни спортски падобрани се сами надувавају "РАМ-ваздух" крилима која обезбјеђују контролу брзине и правца. Мијењањем облика тијела у слободном паду скакач може обављати окретање, кретање унапријед, кретање уназад, па чак и подизање.