OFANZIVA "PUSTINJSKE LISICE" U AFRICI

Rat u severnoj Africi imao je 6 različitih etapa. Prva etapa je trajala od 13. septembra do 8. decembra 1940. i bila je u znaku ofanzive italijanskih trupa. Druga - od 9. decembra 1940. do 30. marta 1941. U njoj su britanske snage preduzele kontraofanzivu i potpuno razbile italijansku vojsku u Libiji. U trećoj etapi ( 31. mart - 17. novembar 1941. ) italijansko-nemačke jedinice su ponovo preduzeleuspešnu ofanzivu i prognale englesku vojsku do egipatske granice. Četvrta etapa odvijala se u vreme moskovske bitke na istoku, što je omogućilo Britancima da steknu stratešku inicijativu u Africi. Ova etapa je trajal od 18. novembra 1941. do 20. januara 1942. U petoj etapi ( 21. januar - 22. oktobar 1942. ) nemačko-italijanska komanda je izvršila pregrupisavanje svojih snaga u Africi i preuzela novu ofanzivu. U šestoj etapi ( 23. oktobar 1942. - 13. maj 1943. ) anglo-američke trupe su započele i sprovele kampanju u kojoj su u potpunosti porazile fašističku vojsku u severnoj Africi.

Poraz Musolinijevih legionara u severnoj Africi u jesen 1940. veoma je zabrinuo nemačko rukovodstvo. Nemci su početkom 1941. počeli da prebacuju u Tripoli svoj "Afrički korpus" pod komandom generala Ervina Romela, koga su saveznici nazvali "Pustinjska lisica". Korpus se sastojao od jedne tenkovske i jedne pešadijske divizije, kao i od frontovske avijacije. I Italijani su u severnu Afriku iskcali dve nove divizije - tenkovsku i opešadijsku. Njihovim trupama je komadovao general Italo Garibaldi, umesto smenjenog maršalka Gracijanija. A za to vreme su Britanci u Libiji imali dve oslabljene divizije i jednu brigadu. Zanjih je bila potpuno neočekivana italijansko-nemačka ofanziva, koju su ove preuzelče u martu mesecu. Engleske snage su se povlačile uz slab otpor. Nemački tenkovi su uspešno savlađivali pustinjske prepreke i gonili protivnika na istok. Romelove oklopne jedinice opkolile su i gotovo u potpunosti uništile jednu britansku tenkovsku diviziju, dok je engleska vojska iz Bengazija morala da se što pre povuče, da bi izbegla opkoljavanje.

Komandant britanskih snaga general Vejvel odlučio je da ne povlači svoje trupe iz utvrđenog Tobruka jer bi ih "Pustinjska lisica", kako su saveznici zvali Romela, uništio na otvorenom prostoru. Nemci su zaobišli Tobruk i uspu zauzeli Mešili i Bardiju. Romelovi tenkovi su najzad stigli do Saluma, gde su i zarobili nekoliko nemačkih generala. Bitka za Salumu je otpočela 17. juna. Britancxi su u njoj izgubili oko 100 tenkova i veliki broj boraca. Grad je pao, a Vejvelove trupe su morale da se povuku prema Egiptu. Međutim, Romel nije raspolagao sa dovoljno snaga da bi produžio napredovanje, zauzeo Kairo i izbio na Suecki kanal. On je od Hitlera tražio pojačanje, ali ga nije dobio jer su sve raspoložive snage Vermahta bile prebačene na sovjetsku granicu u skladu sa planom "Barbarosa", i ta okolnost je spasla englesku armiju od totalnog uništenja. Zbog toga je ofanziva odložena za jesen, što je uslovilo da se front stabilizuje na libijsko-egipatskoj granici. Romelove snage nisu dobile pojačanja, ali su zato Britanci grozničavo dovlčačili trupe i naoružanje iz raznih krajeva svoje imperije.