Манастир Тавна

Изградња манастира Тавне почела је за вријеме српског краља Стефана Драгутина, који је у периоду од 1282. до 1316. године, као сремски краљ, управљао и овим просторима Републике Српске.

Краљ Драгутин се оженио Кателином, сестром мађарског краља Ладислава IV, након чега је 1284. године, као зет и вазал, проширио своје краљевство, јер је на управу добио сјеверо - источну Босну као и крајеве Усоре и Соли. На тим подручјима краљ Драгутин је подигао манастире: Рачу - код Бајине Баште, Троношу - код Лознице, Папраћу и Ловницу - код Зворника, Тавну - код Бијељине, те манастир Озрен који се налази на планини Озрен , између Тузле и Добоја.

Према писању његовог биографа Данила, краљ Драгутин је у источном дијелу Босне преобратио патарене у православље, па су његове задужбине Тавна, Папраћа и Троноша које су доградили његови синови Владислав и Урош, служиле не само као уточиште преобрћених вјерника него и као вјерски стожери око којих су се они окупљали и утврђивали у православљу.

Краљ Драгутин, краљица Кателина и синови Владислав и Урош, као ктитори ових задужбина, снабдјели су их свим црквеним одеждама, утварима и богослужбеним књигама и завјештали им својим повељама многа села, земљу и остало што им је потребно за живот. Касније ове манастире, па наравно и манастир Тавну, обдаривали су и потоњи српски владари из лозе Немањића - Хребљановића, Бранковића и Котромана, па све до пада српске деспотовине и босанске државе.

На питомим обронцима Мајевице који се таласасто спуштају према ријеци Дрини и у манастиру Тавна живјело је његово братство свој монашки живот, у реду и миру, све до 1461. године када ови крајеви потпадају под окупаторску отоманску власт. Тада почиње крвава и неравноправна борба за одбрану историјског, националног, православно-хришћанског и културног идентитета аутохтоног српског народа насељеног у овим предјелима краљевства Драгутиновог која траје до данашњих дана.

Назад