Germanska udobnost sa francuskim stilom
     Premijerno se spuštam na sedište ispred volana. Ovaj trenutak je uvek veoma bitan: prvi utisci su najsnažniji i kao po pravilu najobjektivniji. Već sledećeg momenta osećam potrebu da za trenutak izađem napolje. Pravim tri koraka prema haubi, pogledom tražim znak na masci hladnjaka. Na svom uobičajenom mestu se ipak sija hromirani lav, društvo mu prave prednja svetla bademastog oblika, tipičnog za poslednju generaciju Peugeota. Unutrašnjost novog Peugeota 307 me je potpuno zbunila. Na bolje, naravno. Unutrašnjost kabine je izvedena po ugledu na BMW Compact ili aktuelnu VW gamu. Postaje sasvim primetna potpuna promena dizajna ali i filozofije enterijera u odnosu na prethodnu generaciju. Ispod vozačevog tela oseća se znatno tvrđe i udobnije sedište, sa upuštenim naslonom, sa pojačanim bočnim držanjem, a tu je diskretna plastika neutralnog dodira i boje, koja je u potpunosti nadvisila onu ružnu, sjajnu prednju armaturu kod sada već "dede" Peugeota 306. Konstruktori su postigli svoj cilj: enterijer na vozača emituje jasnu poruku udobnosti, robusnosti i kvaliteta, naročito ako imamo nameru da ga uporedimo sa celokupnom trenutnom konkurencijom u klasi. Ford Focus je već nekako model "prošlosti", Honda Civic nikada nije mnogo značila na evropskom tržištu, a da ne govorimo o jednoličnom, konfekcijskom nastupu Renault Megane ili Fiat Brava. Dobro, ako smo baš jako sitničavi možemo pronaći po koji detalj na kojima je Peugeot uštedeo franak ili dva, kao što je to klimava rešetka na kućištu ventilacije, ali ruku na srce to zaista primećuju samo pravi sitničari, koji jedino zadovoljstvo nalaze u tuđim manama. Ergonomija sedišta se, gle čuda, približila onoj germanskoj, što će možda razočarati staromodne, autentične Pežoljupce iz vremena avangardnih filmova Alena Delona ili Žan Pol Belmonda. Još ih slušam kako uzdišu: "za skoro 528 km vožnje od šanka u novosadskom "Malinjaku", do šanka hotela Kompas na Bledu, iz Peugeota izađem odmoran kao da nisam vozio. U ovom Golfu me boli svaka košćica...". U doba Jugo bajke sve je izgledalo nekako lepše i udobnije. Na žalost sve se promenilo osim automobila, koje još uvek vozimo i to nekih petnaest leta. što se marokanskog doživljaja tiče, kilometre merimo umesto na relaciji šank-šank, od oaze do oaze. Prva etapa je na relaciji hotel "Salama" grad Ouzzon u dužini od 169 km. Ova početna deonica pružila nam je istinske test uslove vožnje po izuzetno zahtevnim dakle uzanim, krivudavim i prašnjavim (čitaj: klizavim) karavanskim rutama. Iako zahtevna za svakodnevnu vožnju, ova deonica nam otkriva vanserijski udobna sedišta iz kojih možemo "dijagnosticirati" da se vožnja Peugeota 307 ne oseža u smislu zamorne obaveze. Dobrom utisku kumuje dovoljno prostora za noge i ruke vozača. Pregledni i logično raspoređeni instrumenati ne zahtevaju previše koncentracije, a solidna visina krova iznad glave ostavlja na vozača utisak komforne prostranosti. Ovakav osećaj komfora nije samo subjektivna reakcija na dizajnerski vešto izmanipulisanu arhitekturu enterijera, nego svakako i rezultat značajno povećanih gabarita ovog automobila. Peugeot 307 je u ovom momentu jedan od najdužih i najviših u svojoj klasi (D x š x V - 4.202 x 1.746 1.510 mm, naspram Golf IV sa 4.150 x 1.735 x 1.440 mm), te stotinak kilograma temeljniji od svog prethodnika. Bez obzira na to, ili bolje reći zahvaljujući ovim svojim nabujalim gabaritima zaključujemo da je 307 prema količini ponuđenog prostora na prednjim sedištima, ali i na zadnjoj klupi pravi egzemplar automobila za (već otrčan izraz) mladu-četvoročlanu-modernu-simpatičnu porodicu.