СРПСКИ
РОМАНТИЗАМ

Бранко Радичевић - "Ђачки растанак"

    Ђачки ерастанак је најљепша и најпопуларнија пјесма Бранка Радичевића која има облик дуже пјесме, поеме, са скоро 550 стихова. То је пјесма о младости и ђаковању, о младалачким забавама и заносима, пуна радости и свјетлости, смијеха и усклика, граје и пјесме. То је пјесма о сјећању на славне и тужне дане прошлости, на јунаке и њихова дјела, родољубива пјесма снажног заноса и поноса. Ово је и пјесма о једном времену које је обиљежено омладинским покретом и омладинским идејама о коначном обрачуну са злом у свијетлој перспективи будућности. Поема је ревокација блиске прошлости, времена ђаковања у Карловцима. Тек што је 1843. године дошао у Беч на студије права, Радичевић је осјетио потребу да запјева о својој младости проведеној у Карловцима и опроштајној ноћи коју је провео са друштвом пред свој одлазак у Темишвар. У јануару 1844. године, настала је ова поема којом се одужио својој младости и друговима.

    Ђачки растанак као и већина пјесама из прве пјесникове збирке, представља преокрет у лирском пјевању на српском језику. Класицистичка крутост и озбиљност овдје су замијењене ослобођеном формом; једноставним темама и мотовима који су животни и реалистички; најприроднијим људским осјећањима младалачке раздраганости и разиграности уз повремено сјетне и тужне тонове; чистим народним језиком са богатим наносима дијалекатских црта појединих српских крајева; разбокореним стилом који је дошао са извора народног лирског пјевања.

    Широка композиција поеме проистекла је из тематског богатства. Преплитање мотива је врло сложено, живо и природно: природа, завичај, ђаковање, дружење, љубав, берба, пјесма и игра, национална прошлост. Смјењују се осјећања загрцнуте радости, одушевљења, анакреонских расположења, сјете, туге, снажног родољубља.